Дечији рођендани у Србији: Од сендвича са краставчићима до спа центра

Танко насечене кришке багет хлеба, путер, четврт листа шункарице, два ситно насечена крставчића и мало наренданог качкаваља.

На столу сок, жути и црни.

Са касетофона у дечијој соби свира музика, док се десетак једанаестогодишњака снебива ко ће кога да пита за плес.

Ово је била типична слика већине дечијих рођендана у Србији 1980-их.

Галама, вика и по нека суза готово да су обележили већину оваквих рођендана, док су родитељи опуштено седели у удобној фотељи дневне собе, тек повремено проверавајући шта раде деца или да их упозоре да буду тиши кад их игра понесе.

Међутим, последњих 15-20 година, прославе дечијих рођендана преселиле су се у играонице, сале за прославе, паркове, дворишта.

„На рођендану мога сина буде најмање 30 деце и неизводљиво је да организујемо прославу код куће.

„Зове све другаре из вртића, а ту су и деца наших пријатеља, па се накупи&qуот;, каже Сандра Држић, мајка петогодишњака из Београда, главног града Србије.

Додаје и да њене прославе увек прате трендове и оно што је у том моменту деци најинтересантније, јер данима потом деци је то главна тема у вртићу.

• Зашто тинејџери нису као што су некад били
• Шта једу деца у обдаништима и зашто у појединим градовима није било воћа усред лета
• Немачке бање за сагореле родитеље

Социолог Драган Станојевић објашњава да су последњих 60 година дечији рођендани један од битнијих датума породичних светковина.

„Пре модерног друштва, концепт детињства и прославе рођендана није ни постојао, нарочито на селу.

„То је модеран феномен који има везе са индустријализацијом и савременим друштвом&qуот;, истиче Станојевић.

Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), у Србији је 2023. било уписано 372 предузетника која се баве забавом и рекреативним активностима.

Под овом шифром су играонице, скакаонице и сви они који се баве организацијом прослава.

Да је ово све уноснији бизнис показују бројке АПР, јер је у 2022. години број предузетника био драстично мањи - 26.

Све је данас исто, али некако другачије

Дечија граја, вриска, трчање и скакање на све стране.

Родитељи седе у мањим групама и разговарају у издвојеном делу, док се малишани играју.

С времена на време, зајапурено дете дотрчи до маме да се пожали јер није добило оно што жели.

Време у дечијој играоници је јасно подељено: током два, два и по сата, деца ће дувати свећице, јести торту, лица ће им бити осликавана, мађионичар или кловн ће извести тачку.

Из играонице углавном излазе знојави, па после забаве следи сушење и пресвлачење.

Родитељи, који имају среће да познају неког од старијих, могу провести пријатно време, док ће се други досађивати, одбројавајући минуте до краја.

Деци време пролети, а слављеник излази са гомилом поклона, које код куће отвара до касно у ноћ.

Селидба прослава

Социолог Станојевић каже да има 45 година и да су родитељи и њему славили рођендане, али је дух времена такав да су се они преселили из приватних у јавне просторе.

„Раније смо пријатеље позивали и примали у кућу, а сада се налазимо у локалима, на вечерама&qуот;, каже Станојевић.

Тренд је, додаје, да приватан простор остане сачуван од уплива јавности.

„Излазак из приватности подразумева приказивање јер неки људи имају потребу да рођендан славе у складу са вредностима које они промовишу и прихватају.

„Уколико је врхунска вредност новац или успех, кроз рођендан то желе и да покажу&qуот;, прича Станојевић.

Није нужно, додаје, да рођендани буду раскошни и да се троши много новца.

„Пријатељи су почели деци да славе скромне рођендане у парковима, а од родитеља траже да слављенику не донесу поклон, већ да дају новац који ће се прикупити у добротворне сврхе&qуот;, истиче Станојевић.

Не треба заборавити, говори он, да постоје и захтеви средине: на пример, ако слављеник иде у вртић, треба да позове све другаре из групе.

„Деца не смеју да се одвајају, ни социјално, а ни према другим разликама, већ да сви заједно славе.

„Тај модел би требало да јача заједништво вршњачке групе&qуот;, каже Станојевић.

Када наступају професионалци

Да би испратила трендове, али и жеље детета, Ана Павић из Београда каже да ће највероватније ангажовати агенцију која се бави организацијом дечијих рођендана.

Њено је само да плати.

„Ћерка је рођена на лето, па је лакше што се тиче простора, али сваки пут деца имају нову жељу.

„Причали смо да рођендан буде у парку, али ћу свакако наћи неког да то организује, нарочито анимацију&qуот;, рекла је Ана.

Мина Младеновић, организаторка прослава у једној београдској агенцији, каже за ББЦ на српском да им се родитељи највише обраћају када славе први и други рођендан детету.

„Некада су те прославе класичне, у ресторану, а има и оних који желе да прослава буде тематска.

„Све је више рођендана са виртуелном реалношћу, где деца ставе наочаре и играју игрицу&qуот;, говори она.

Лети су, додаје, актуелне куће са базеном, нарочито када има до 60 гостију.

Крајем априла, и Сандра Држић ће детету славити рођендан.

Каже да ће овај пут то бити пропланак ван Београда, јер ће позвати аниматоре са совама и соколима.

„Морам мало да спојим природу и нешто што је несвакидашње, иако неће бити лако за организацију, бар што се тиче доношења хране.&qуот;

Новчаници суви због дечијих трендова

Када је реч о ценама и идејама, небо је граница, каже организаторка Мина Младеновић.

„Најскупљи дечији рођендан који смо организовали коштао је око 20.000 евра.&qуот;

То су, додаје, као мале свадбе, са око 200 гостију.

„Недавно су родитељи ћеркине другарице изнајмили лимузину да вози децу по центру Београда за њен 10. рођендан.

„Деца су пила имитацију пенушавог вина, а после вожње, журка је настављена у играоници-дискотеци, где су имали ди-џеја, безалкохолне коктеле и све је изгледало као ноћни излазак&qуот;, прича Ана Павић.

Додаје да сада они имају проблем како ће ћерки организовати рођендан, јер се границе стално померају, а деца воле да су у тренду.

Друштвене мреже препуне су реклама са идејама за прославе, а има и оних посебно намењених за девојчице и њихове другарице, попут спа центра где девојчице са другарицама, али и другарима, славе рођендан.

Зидови у спа центру су розе боје, као и балони, и рођенданска торта.

Слављеница и њене другарице имају прилику да уживају у сређивању и лакирању ноктију на рукама и ногама, прављењу фризуре, шминкању.

Девојчице су обучене у баде мантиле, слављеница носи ципелице са штиклом, ту су сукњице од тила, круна.

И док оне могу да се забаве третманима, дечаци проводе време у соби са видео играма.

Овакви рођендани коштају од 25 до 30 евра по детету.

Забава је и у „ескејп руму&qуот;, где деца, решавајући задатке, могу да изађу из закључане собе.

Без 300 евра, нема ни овде двосатног славља.

Слично је и са играоницама-скакаоницама.

„Најам за два и по сата кошта 25.000 динара за 20 деце, док сваки додатни гост кошта хиљаду динара.

„То није све, на храну оде још око 25.000 динара&qуот;, испричала је Анђа Станић, мајка десетогодишње девојчице из Београда.

Додаје и да се посебно плаћају и дечије чарапе, без којих не могу да буду у скакаоници, а пар кошта 300 динара.

Рођендани се обележавају и у вртићима

„Код мог сина у вртићу, рођендане славе тако што родитељи донесу минимално послужење за децу, по који слаткиш, евентуално сок и сви заједно дувају свећицу.

„Деца слављенику спремају честитку, правећи цртеже&qуот;, каже Милана Стајић, мајка петогодишњака из Крагујевца.

Њено дете се, каже, увек радује - и када је слављеник, и када друга деца славе.

„До пете године, славили смо рођендане код куће, са неколико његових најближих другара, а онда смо организовали прославу у играоници.

„Иако он то није тражио, био је на много таквих рођендана, па смо имали осећај обавезе да и ми то приредимо&qуот;, прича Милана.

Објашњава да нису хтели да се издваја, јер је са таквих прослава увек долазио пун одушевљења и прича.

„Све је то много коштало и чини ми се да смо тај новац могли паметније да искористимо, рецимо за путовање.

„У међувремену смо ишли на неколико спортских рођендана, где децу забављају тренери у школицама спорта, што им је веома занимљиво, не кошта много и мислим да ћемо следеће године и ми тако&qуот;, закључује Милана.

Пунолетство на сав глас и за све новце

Прославе пунолетства у Србији, последњих година, све више личе на свадбена славља, а најчешће се обележавају у великим и свечаним салама.

Поједине сале за прославе закупљене су месецима унапред, а прославе оваквих рођендана могу да коштају по неколико хиљада евра, у зависности од простора, хране и музике.

„Хтели смо ћерки прво да славимо рођендан у дворишту, јер је пространо и лето је, али су нам организатори, које смо звали да помогну око прославе, рекли да је врло незгодно због времена и могућих летњих непогода.

„Да нам киша не би покварила забаву, одлучили смо се да изнајмимо салу за прославе за око 150 гостију и све је коштало мало више од 3.000 евра&qуот;, објашњава Сања Ђурић из Омољице, села недалеко од Панчева.

Деца више не желе да праве мале рођенданске забаве када пуне 18 година, додаје Сања.

Верује да је за тај новац њено дете могло да отпутује и да то памти цео живот.

„Проблем је што њено друштво тако слави рођендане, они виде једни од других, желе да то буде са балонима, музиком, тортом и ватрометом.

„Чак и када им понудиш нешто друго, они то не желе, кажу 'ово је сада у тренду'&qуот;, говори Сања.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.28.2024)