Ускршња прича са Душком Ковачевићем: Ваља се надати да ће, упркос свему, бар за милиметар бити боље

Априлско недељно јутро. Сунчано. Помало реско и умилно у исти мах. Обећава светао дан… И леп, вели Душко као успут, а тамне вести, нимало лепе, сустижу са разних страна, и тако данима, месецима… Помињемо и једну од његових чувених реченица о годинама, тј. старосној доби, односно, како он то каже, „узрасту“ који увек има мање везе са календаром, а много више са самоосећањем - рано за смрт, касно за живот, па се мучим… Предлог да се кроз разговор бавимо