Šta je sporno s katarskim kanalom vesti Al-Džazira kojeg je Izrael zabranio
TV-kanal vesti i sajt kompanije Al-Džazira iz Katara, čiju su kancelariju u Izraelu danas zatvorile izraelske vlasti, navukao je gnev vlade Benjamina Netanjahua zbog izveštavanja o ratu u Pojasu Gaze.
Netanjahu je optužio Al-Džazirinu redakciju u Izraelu na platformi Iks da je "pretnja bezbednosti" Izraela, rekavši da je njegova vlada "jednoglasno odlučila" da je zatvori.
Taj arapski medijski gigantuje osnovan u Dohi 1996. godine dekretom bivšeg emira Katara, šeika Hamada bin Kalife Al-Tanija.
Iako je propisano da taj TV-kanal mora biti "potpuno nezavisan od bilo kakvog uticaja", uredbom je predviđen zajam Vlade od 150 miliona dolara (140 miliona evra) za "njegovo osnivanje i pokriće operativnih troškova tokom pet godina".
Vlada Katara je, međutim, nastavila da finansira deo budžeta tog kanala, što je ponekad izazivalo pitanja o njegovoj uređivačkoj nezavisnosti od zvanične Dohe.
Al-Džazira se odmah nametnula kao rival međunarodnim medijskim gigantima, ali je njeno izveštavanje kao "vodeći nezavisni informativni kanal u arapskom svijetu" takođe izazvalo tenzije u regionu.
Taj kanal kaže da pokriva 95 zemalja sa 70 redakcija i 3.000 zaposlenih i kaže da je praćen u 430 miliona domaćinstava.
Al-Džazira koja je emitovala samo na arapskom jeziku, pokrenula je engleski servis 2006. godine - "Al-Jazeera English".
Ima i TV-kanal za događaje uživo, "Al-Jazeera Mubasher", i samo digitalni, samo onlajn kanal "AJ+" koji je namenjen mlađoj publici.
Kako je talas narodnih pobuna zahvatio Bliski istok i severnu Afriku 2011. godine, Al-Džazira je viđena kao ključni igrač u oblikovanju javnog mnjenja, dajući vreme u emitovanju bez presedana opozicionim grupama, posebno islamističkom pokretu "Muslimanska braća".
Taj kanal je tada bio pod pritiskom vlada širom regiona.
Kairo je, na primer, Al-Džaziru smatrao "glasnikom 'Muslimanske braće' ", a egipatske vlasti su uhapsile tri novinara tog kanala.
Godine 2017. susedi Katara, pre svega Saudijska Arabija, uveli su trogodišnju diplomatsku i ekonomsku blokadu toj zalivskoj monarhiji.
Osim što su zahtevali da Katar prekine veze sa "Muslimanskom braćom" i Hamasom, a Katar je domaćin političke kancelarije tog palestinskog islamističkog pokreta, takođe su tražili zatvaranje Al-Džazire i svih njenih podružnica.
Taj kanal je te pritiske opisao kao pokušaj da se "ućutka sloboda izražavanja".
Katar je jedna od zemalja posrednica u ratu Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.
Al-Džazira od 7. oktobra neprekidno emituje izveštaje o posledicama izraelskih vojnih operacija na toj palestinskoj teritoriji.
Njene emisije bile su među najpraćenijima na Bliskom istoku usred široko rasprostranjenog razočaranja zapadnim medijima.
Premijer Izraela Netanjahu je optužio Al-Džaziru da je "propagandni organ Hamasa i da je aktivno učestvovala" u krvavom napadu koji je 7. oktobra taj palestinski pokret izveo na jugu Izraela.
Redakcija Al-Džazire na toj palestinskoj teritoriji je bombardovana, a dva njena dopisnika su ubijena. Izrael ih je opisao kao "terorističke agente".
Šef biroa, Vael al-Dadu, ranjen je u decembru u napadu za koji je kriv Izrael, a pogionuo je kamerman tog kanala.
(Beta, 05.05.2024)
