Ubijanje živih i mrtvih

Čekali smo treći i četvrti maj, kao da će… hm, pa, ne znam, kao da će se tada desiti nešto značajno, kao da će strava i užas odjednom proći. Istovremeno smo se pribojavali antidruštvenog antiklimaksa koji bi mogao da se desi. I desio se. Država je, posle godinu dana, konačno preuzela odgovornost, ali ne za situaciju u društvu koje stvara mlade ubice, već odgovornost da se prvi nađu na mestima zločina i na taj način ponovo, javno, preuzmu kontrolu nad paklom koji su