Какви смо то људи?

Ма како да не! Једна трагедија се чита хиљаду пута више од било које лепе вести. Од било које озбиљне истраживачке приче. Од било чега позитивног, или истинитог. И што је најгоре, не само чита, већ и злурадо, бесмислено, зло коментарише. И тајно да нико не зна читате и уживате у несрећи, а чик да читате и лајкујете неку лепу ствар. Ево, могу свима да покажем број читања. То што је неко пао, или скочио, што је лични чин и лична мука, је нешто што гутате, чему се