Izrael i Palestinci: Više od 20 žrtava u novom napadu na kamp u Rafi, Izrael negira da je gađao humanitarnu oblast

Dok napadi na Rafu, grad na jugu Pojasa Gaze ne prestaju, nekoliko evropskih država formalno je priznalo nezavisnu palestinsku državu.

Dva dana pošto je Irska priznala postojanje palestinske države, istu odluku donela je i vlada Slovenije, ali nju tek treba da potvrdi parlament, kako bi priznanje bilo i zvanično.

„Rešenje po modelu dve države - Izraela i Palestine jeste način da se postigne mir", izjavio je slovenački premijer Robert Golob, dodajući da odluka „njegovog kabineta nije uperena ni protiv koga".

Prethodnih dana, palestinsku državu priznale su i Norveška i Španija, a kakve su posledice priznavanja pročitajte ovde.

U poslednjem izraelskom napadu na izbeglički kamp u zapadnom delu Rafe, u utorak 28. maja, najmanje 21 osoba je poginula, a 64 ranjeno, tvrdi Ministarstvo zdravlja u Gazi koje kontroliše Hamas.

Izraelska vojska negira da je gađala humanitarnu oblast u Al-Mavasiju.

Napad je usledio samo dva dana pošto je pogođen izbeglički kamp kod Rafe, u kojem je poginulo najmanje 46 ljudi.

Lokalni mediji ranije su izvestili da su izraelski tenkovi preuzeli kontrolu nad kružnim tokom Al Avda u centru Rafe, koji je na samo 500 metara od granice sa Egiptom.

Izraelska odbrambena vojska (IDF) potvrdila je da je rasporedila trupe duž Filadelfijskog koridora, tanke tampon zone, koja razdvaja Gazu i Egipat, u noći ponedeljak na utorak.

Dodaju i da „pojačavaju" operacije u centralnom pojasu Gaze, kao i da izvode napade u severnom delu Pojasa.

Posle eksplozije u kampu, Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, rekao je da reč o „tragediji, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sazvao je hitnu sednicu za utorak 28. maja kako bi se razgovaralo o najnovijem napadu u Rafi.

Izraelska vojska saopštila je kasnije da je još rano da se utvrdi uzrok požara u izbegličkom kampu do kog je došlo u nedelju, ali da bi oružje uskladišteno u blizini kampa moglo da bude jedan od potencijalnih okidača.

• Raste broj žrtava izraelskog napada na Rafu, Netanjahu kaže da se radi o 'tragičnoj nesreći'
• Kakve su posledice priznavanja palestinske države
• Rat u Gazi: Zašto pregovori o primirju traju toliko dugo

Vazdušni napadi primorali su stotine porodica da pobegnu u obližnju bolnicu, a spasilački timovi se bore da pristupe mestima eksplozije.

Iako je Izrael proglasio Rafu sigurnom zonom za raseljene ljude iz drugih delova Gaze, mnogima je sada naređeno da je napuste ili beže.

„Čuju se eksplozije, deca su mi uplašena, a moj bolesni otac onemogućava nam da pobegnemo iz mraka.

„Trebalo bi da budemo u bezbednoj zoni prema standardima izraelske vojske, ali nismo dobili naređenja za evakuaciju poput onih u istočnom regionu, plašimo se za živote ako niko ne uđe da nas zaštiti", rekao je Kaled Mahmud, stanovnik Tal al-Sultana u zapadnom delu Rafe.

Izraelska vojska nastavlja sa upadom u grad, za koji tvrdi da je jedno od poslednjih preostalih Hamasovih uporišta u palestinskoj enklavi.

Sem Rouz, direktor za planiranje Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRVA), upozorava da situacija u Gazi svakog dana dostiže „nove dubine užasa, krvoprolića i brutalnosti".

„Ne možemo posmatrati kao običnu nesreću. Žene i deca su ubijeni u najgroznijim, najbrutalnijim okolnostima.

„Ako ovo nije poziv za buđenje za međunarodnu zajednicu, teško je videti šta će dalje biti", dodao je u razgovoru za BBC Tudej.

Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozoravaju da bi poslednja operativna bolnica u Rafi mogla da se zatovri ukoliko Izrael „potpuno uđe u grad na jugu Gaze".

„Plan za vanredne situacije neće sprečiti ono što se očekuje: značajan dodatni mortalitet", dodao je Ričard Piperkorn, predstavnik agencije UN za Gazu i Zapadnu obalu.

Prema podacima agencije oko milion ljudi pobeglo je iz Rafe u poslednje tri nedelje.

„Usred bombardovanja, nedostatka hrane i vode, gomile otpada i neprikladnih uslova za život.

„Iz dana u dan pružanje pomoći i zaštite postaje gotovo nemoguće", upozoravaju iz agencije.

---

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Šta je Filadefijski koridor?

U noći ponedeljak na utorak, izraelska vojska rasporedila je trupe duž Filadefijskog koridora.

To je uski pojas dugačak oko 14 kilometara koji se proteže duž granice Gaze sa Egiptom, što uključuje i prelaz Rafa, koji Izrael kontroliše od 7. maja.

Koridor je deo šire, demilitarizovane zone o kojoj su se dogovorili Izrael i Egipat kada je Izrael povukao trupe i naseljenike iz Gaze 2005.

Kao deo sporazuma, Egiptu je bilo dozvoljeno da rasporedi mali broj graničnih stražara na sopstvenoj strani kako bi zaustavio krijumčarenje oružja i infiltracije.

Koje zemlje su priznale Palestinu kao nezavisnu državu?

Irska je poslednja država koja je zvanično priznala palestinsku državu.

Prethodno su to učinile Norveška i Španija, mogla bi da im se pridruži i Slovenija.

Predsednica slovenačkog parlamenta Urška Klakočar Zupančič najavila je da će Državni zbor u utorak 4. juna raspravljati o odluci vlade da prizna palestinsku državu, prenela je agencija STA.

Tu odluku prethodno prvo mora da razmotri spoljnopolitički odbor Državnog zbora, koji će se sastati dan ranije.

Ako parlament potvrdi odluku vlade, time se završava proces slovenačkog priznavanja palestinske države.

Bivši slovenački premijer Janez Janša, predsednik nacionalističke Slovenačke demokratske stranke, kritikovao je vladu zbog odluke, optuživši je da „eksploatiše mrtvu palestinsku decu u političke svrhe".

Vlada Slovenije je 9. maja pokrenula proceduru za priznanje palestinske države, najavivši da će odluku poslati Državnom zboru najkasnije do 13. juna.

Irska je u saopštenju navela da „vlada priznaje Palestinu kao suverenu i nezavisnu državu i pristaje je da uspostavi pune diplomatske odnose između Dablina i Ramale".

Irski premijer Sajmon Haris rekao je da je rešenje dve države „jedini način da Izrael i Palestina žive jedni pored drugih u miru i bezbednosti".

Priznanje palestinske države u Norveškoj su nazvali „posebnim danom", a ministar spoljnih poslova Espen Bart Ajd je rekao da je njegova zemlja „jedna od najvatrenijih branilaca palestinske države više od 30 godina".

Palestinu je zvanično priznala i Španija

Pilar Alegrija, portparolka vlada je dodala da je vlada „usvojila važnu odluku o priznavanju palestinske države sa jednim ciljem: da pomogne Izraelcima i Palestincima da postignu mir".

„Priznavanje Države Palestine nije samo pitanje istorijske pravde...ali je to i suštinski uslov ako želimo da svi postignemo mir".

„Taj potez nije protiv bilo koga, a najmanje protiv Izraela", poručio je Pedro Sančez, španski premijer.

Raketni napad u nedelju 26. maja dolazi pre daljih pregovora o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, koji treba da se nastave sledeće nedelje.

Izrael je započeo dugo očekivani napad na Rafu pre tri nedelje, zaričući se da će uništiti ono što je ostalo od Hamasa u ovom području.

Veruje i da se izraelski taoci nalaze u Rafi.

Više od 800.000 Palestinaca pobeglo je iz Rafe od kada je napad počeo, podaci su UN.

Oko 1,5 miliona ljudi ovde je našlo sklonište od borbi u drugim delovima Gaze.

Izraelska vojna akcija počela je u Gazi posle Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra, kada je ubijeno 1.200 ljudi dok je 252 uzeto za taoce.

Skoro 36.000 Palestinaca ubijeno je od tada, podaci su Ministarstva zdravlja u Gazi, kojim upravlja Hamas.

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.31.2024)