Књижевна критика Заштитити лице света „Самоград”, Саше Нишавића

У нашој, као и у светској поезији, може се приметити тенденција која прати животно и поетско сазревање песника: младалачки распојасани стихови постају временом испоснички сведени, пречишћени од вишка речи, стилских украса, али и сувишног емоционалног набоја. Смисао песме згуснут у неколико стихова је као поетски обруч од речи, који, пажљиво и промишљено постављен, истиска из песме све оно што јој не служи. Мада опасност од сужења имагинативног поља ипак