Последњи југословенски филм
Велике приче 05.06.2024 | Пише Александар С. Јанковић
Тридесет пет година филма који је неколико месеци пре почетка "свођења рачуна" показао фин де сиецле једној држави која се развијала под болесним условима и као и сваки терминални болесник, имала величанствене али прекратке узлете луцидности и у теорији, племенито утемељене идеје
После огромног позоришног, телевизијског и биоскопског успеха драма Душана Ковачевића током осамдесетих, Горан Марковић се одлучио на екранизовање најелегичније у опусу писца. Иако уобичајено доминирају идеолошке, политичке, социјалне и историјске поделе као и у већини Ковачевићевих драма, Сабирни центар носи посебну врсту патоса али и узвишености којом се објашњава да су све те поделе израженије између света мртвих и живих. Табу смрти, тј. одсутних душа прати
