Једина алтернатива мржњи је љубав, а не замрзнути конфликт
Радар 14.06.2024 | Владика Григорије
Људска сећања су веома често белези муке, бола, злобе и страдања, људске успомене су често ожиљци. И шта се добија када се култура сећања спусти са теоријских висина у овај наш свет, нарочито у БиХ, земљу предивну, али и изранављену неразумном међусобном мржњом њене деце
Нема ништа природније од тога да људи од вјере разговарају о култури сјећања. Вјера и није ништа друго до одређена врста сјећања, и то сјећања које утемељује биће. Ова тврдња, ма како чудновато звучала, има значење које се може одредити и као теолошко и као социолошко. Када је ријеч о теологији, зар није у основи наше вјере то да смрт није коначна ријеч нашега постојања управо поуздање у Божије сјећање (и то у све три аврамовске традиције)? Ми хришћани
