"Прођу поред мог дворишта, ни не јаве се, спусте главу": Док је била на ногама, Силвијина кућа је била увек пуна, сада кад је у колицима, нико на врата да покуца

Силвија Јовановић је још само једна од особа са инвалидитетом која каже да се осећа баш тако, невидљиво. И то не невидљиво пред законом, здравственом заштитом и институцијама већ - међу својима. Реч је о посебној врсти "невидљивости" о којој се ретко ко усуђује да прича, да ли од срамоте, бола или беса према себи или према другима због којих се осећају дискриминисано, усамљено и одбачено само зато што се крећу уз помоћ инвалидских колица. Своје запажање о