Радови у служби измештања посматрача из класичних стандарда: Изложба ,,Полигон“ Надежде Павловић и Дарка Качамаковића

Надежда уводи простор из видео-игре у реалан простор конструишући инсталацију налик оној у видео игри-галерија постаје полигон (симулација) у којој је и публка део игре. Сам рад у видео-игри је послужио као скица која постаје рад у физичкој стварности. Људско присуство у раду бива симулуација реалности, а не сама реалност. Кретањем и учешћем у радовима публика бива извођач. Тело уметника у перформансу потенцира на другом стању свести присутног тела и на оно што