Медији: Људи све више избегавају вести, заморени су, показују истраживања
Ратови у Украјини и на Блиском истоку можда су допринели одлуци многих људи да више не прате вести, кажу аутори извештаја.
Све већи број људи престаје да прати вести, описујући их као депресивне, сурове и досадне, показује светско истраживање.
Четворо од десет људи или 39 одсто светског становништва труди се да избегава вести, подаци су најновијег истраживања Института Ројтерс на Универзитету Оксфорд.
Ове бројке знатно су веће у поређењу са оним из 2017. године, кад је 29 одсто људи рекло да се труди да не прати медије.
Ратови у Украјини и на Блиском истоку можда су допринели жељи да се медијска извештавања избегну, кажу аутори студије.
Додали су и да је заобилажење вести сада на рекордно високом нивоу.
ЈуГов (ИоуГов) је у јануару и фебруару анкетирао укупно 94.943 одраслих из 47 земаља за овогодишњи Диџитал њуз рипорт (Дигитал Невс Репорт).
Подаци су објављени у години у којој су милијарде људи широм света изашли на биралишта или их чекају избори, као рецимо у Француској, Великој Британији и САД.
- Како ненормално постаје нормално и како то да спречимо
- „Лажете о високим температурама, намерно изазивате страх&qуот;: ББЦ на удару лажних тврдњи
- Крста Цицварић, заборављени отац таблоида у Србији који „није био цвећка&qуот;
- Иза кулиса британског часописа „Лајт“ који шири теорије завере и мржњу
У извештају се наводи да су избори повећали интересовање за вести у неколико земаља, међу којима су и Сједињене Америчке Државе.
Међутим, према студији, свеукупно интересовање опада.
Само 46 одсто људи рекло је да је веома или изузетно заинтересовано за вести, што је далеко мање од 63 одсто забележених током 2017. године.
У Великој Британији се од 2015. године интересовање за вести скоро преполовило.
„Дневне вести у медијима у скорије време су очигледно биле посебно замарајуће.
„Имали смо пандемију и ратове, тако да је потпуно природна реакција људи то да окрену главу од вести, било да би заштитили сопствено ментално здравље или зато што једноставно желе да наставе живот&qуот;, рекао је Ник Њуман, аутор студије за ББЦ.
Додао је и да они који селективно прате вести, то чине јер се осећају „немоћно&qуот;.
„Они имају утисак као да не могу да контролишу масовна дешавања у свету&qуот;, објашњава.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Једна група људи је све више оптерећена и збуњена количином информација која долази до њих, док су други уморни од политике, каже он.
Према подацима из извештаја, већа је вероватноћа да ће се жене и млади осећати исцрпљено због великог броја вести.
Ипак, поверење у вести остаје стабилно.
Око 40 одсто људи верује медијима, за четири одсто мање него што је било у јеку пандемије корона вируса, показало је истраживање.
У Великој Британији, поверење у вести је благо порасло ове године, на 36 одсто, што је и даље за око 15 процента ниже него пре референдума о Брегзиту - изласку Велике Британије из Европске уније - 2016. године.
ББЦ-ју се највише веровало у Великој Британији, а потом следе Канал 4 и ИТВ.
ТикТок побеђује Икс
Извештај је открио да је публика која прати традиционалне изворе извештавања, као што су телевизија и штампа, нагло опала током протекле деценије, а млађи људи су се радије информисали или преко друштвених мрежа.
У Великој Британији, скоро три четвртине људи (73 одсто) рекло је да се информише на интернету, половина њих прати телевизију и само 14 одсто штампу.
Најважнија друштвена платформа за вести је и даље Фејсбук, мада је он у дуготрајном паду.
Јутјуб и Воцап остају важни извори вести за многе, док је исформисање путем ТикТока у порасту.
ТикТок је претекао Икс, некадашњи Твитер.
Око 13 процената људи користи апликацију за дељење вести у форми видеа, у поређењу са 10 одсто корисника Икса.
Улога ТикТока у извештавању је знатно већа код младих који имају између 18 и 24 година и износи чак 23 одсто.
Пратећи ове промене, видео постаје све важнији извор онлајн вести, посебно код млађе публике.
Према извештају, највише су привлачни кратки видео снимци вести.
„Публика воли видео снимке, јер су једноставни за коришћење и пружају широк спектар релевантног и занимљивог садржаја.
„Али многи традиционални медији су и даље укорењени у култури заснованој на тексту и боре се да се прилагоде&qуот;, каже Њуман.
У извештају се наводи да је једна од светлих тачака подкаст.
Ипак, они привлаче мањински део публике, која је добро образована.
Извештај је открио и широко распрострањену сумњу о томе како би вештачка интелигенција могла да се користи у извештавању, посебно за потресне вести о ратовима.
„Више се поверења даје вештачкој интелигенцији при обављану једноставнијих послова попут транскрипције и превођења, али се сумња да она може да замени новинаре&qуот;, пише у извештају.
Погледајте видео: Јављање новинара ББЦ-ја из Кијева у време ваздушног напада
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.17.2024)
