Klimatska fikcija u pasje dane
Dojče vele pre 3 dana
„Julsko sunce nesnosno prži. Spečene ljude, zvjerke, biljke. Kome se sveti taj opozvani bog?“, zapisao je davno Stevan Tontić. Ali ovo ubitačno sunce sada nije julsko već junsko. Osveta opozvanog boga je poranila.
Sa radija se čuje: Mesec je mlad, a noć je vrela. Padaju zvezde padalice. A meni kaplje znoj sa čela. Mrak je i ne vidim ti lice. Utišam Bajagin glas iz 1984. da na televiziji pogledam izveštaj o šumskim požarima u mediteranskim oblastima 2024. I žao mi šuma. U mom se unutrašnjem svetu, pod plamenom stvarnih požara, probudi uspomena na lektiru avanturističkog romana „Šuma gori“. Kao klinac progutao sam ga jednom, pa još jednom. Taj fiktivni požar u romanu Džejmsa
