Čovek koji je voleo mostove

Dole je u međuvremenu nikao betonski monstrum koji se kao kancer proširio Beogradom. Andrić bi pogledom najpre potražio svog jedinog prijatelja iz ratnih dana – Stari savski most, i ako bi uopšte mogao da ga vidi, shvatio bi da mu se sprema rušenje. Ta činjenica bi ga uznemirila, jer za njega su mostovi oduvek bili vredniji od kuća, svetiji od hramova. Nikada nije razumeo ljude koji mrze ili ruše mostove. Iz štampe, zatečene na stočiću, saznao bi da je Stari savski