Зашто родитељи у Јужној Кореји добровољно иду у самице

Једино што све малене собе у „Фабрици среће&qуот; у Јужној Кореји повезује са спољним светом је отвор кроз који се доставља храна.

У овим ћелијама величине пет квадратних метара нису дозвољени мобилни телефони нити лаптопови, а једино друштво онима који у њима бораве су голи зидови.

Овде могу да се носе плаве затворске униформе, али људи који овде бораве нису затвореници, већ долазе у овај центар да доживе „искуство изолованости&qуот;.

• Корона вирус, самоћа и усамљеност: Најтеже је онима који нису бирали да буду сами
• Зашто је овај човек постао пустињак са 20 година
• Ако сте усамљени, нисте сами: ово осећање погађа и старе и младе

Већина има исти проблем - дете које се потпуно повукло из друштва.

Самица

Ови усамљеници називају се хикикомори - израз који је скован у Јапану 1990-их и означава осамљивање и потпуно повлачење из друштва адолесцената и младих.

Од априла, родитељи учествују у 13-недељном програму едукације који финансирају и воде невладине организације (НВО) Фондација корејске омладине и Центар за опоравак заједнице плавих китова.

Циљ овог програма је да научи родитеље како да боље комуницирају са њиховом децом.

Током програма, три дана се проводе у самици у објекту у Хонгчеон-гуну у провинцији Кангвону.

Спроводиоци програма се надају да ће током изолације родитељи успети да боље разумеју њихову децу.

'Емотивни затвор'

Јин Јунг-хае има сина који се већ три године затвара у његову спаваћу собу.

Али од када је сама провела време у изолацији, Јин (није њено право име) мало боље разуме „емотивни затвор&qуот; њеног 24-годишњег сина.

„Питала сам се у чему сам погрешила да овако завршим - и болно је о томе размишљати&qуот;, каже 50-годишњакиња.

„Али, како сам почела дубље да размишљам, постало ми је мало јасније&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Одбијање разговора

Јин каже да је њен син одувек имао дара, и да су она и његов отац полагали велике наде у њега.

Али често је био болестан, имао је проблем да одржи пријатељства и на крају је развио поремећај исхране, што му је отежавало да похађа школу.

Када је њен син кренуо на факултет, чинило се да му је добро ишло током првог семестра, али се једног дана потпуно повукао у себе.

Била је сломљена гледајући га како се закључава у његову собу, занемарује личну хигијену и прескаче оброке.

Али иако су анксиозност, потешкоће у односима са породицом и пријатељима и разочарање што није примљена на врхунски универзитет можда утицали на њеног сина, он не жели да са њом разговара о томе шта га мучи.

Када је Јин дошла у „Фабрику среће&qуот;, прочитала је белешке које су написали други млади људи који су се повукли у себе.

„Пошто моје дете није много са мном разговрало, нисам знала шта га мучи&qуот;, каже она.

„Читајући те белешке схватила сам: 'Да, он се штити ћутањем јер га нико не разуме'&qуот;.

Парк Хан-сил (није њено право име) дошла је овде због њеног 26-годишњег сина, који је прекинуо сваку комуникацију са спољним светом пре седам година.

Након што је неколико пута бежао од куће, сада ретко излази из његове собе.

Парк га је водила код саветника и неколико лекара - али њен син је одбио да узима лекове који су му били преписани и постао је опседнут играњем видео игрица.

Погледајте и ову причу:

Међуљудски односи

Иако се Парк још увек бори да допре до њеног сина, током програма изолације је почела боље да разуме његова осећања.

„Схватила сам да је важно да прихватим живот мог детета и да га не присиљавам на било какав модел понашања&qуот;, каже она.

Истраживање Министарства здравља и социјалне заштите које је спроведено 2023. године и обухватило је15.000 људи узраста од 19 до 34 године, показало је да је више од пет одсто испитаника било у самоизолацији.

Ако је то репрезентативни узорак за ширу популацију Јужне Кореје, то би значило да је око 540.000 људи било у истој ситуацији.

Истраживање указује да су најчешћи разлози отуђења од друштва:

• потешкоће у проналажењу запослења (24,1 одсто);
• проблем међуљудских односа (23,5 одсто);
• породични проблеми (12,4 одсто) и
• здравствени проблеми (12,4 одсто).

У Јапану је први талас хикикоморија 1990-их довео до тога да људи средњих година зависе од њихових старијих родитеља.

А последице покушаја да одраслу децу издржавају само од пензије су за неке старије људе биле сиромаштво и депресија.

Професор Јеонг Го-вон, са одсека за социологију Универзитета Кјунг Хеа, каже да очекивања у корејском друштву да велики животни циљеви треба да се достигну у одређеном узрасту продубљују анксиозност младих људи - посебно у временима економске стагнације и ниске стопе запослености.

• Зашто се дешава да незнанци „кликну“
• Да ли познајете себе тако добро као што мислите
• Чега се плаше млади у Србији

Став да достигнућа детета представљају успех родитеља гура читаве породице у канџе отуђености.

И многи родитељи доживљавају борбе њиховог детета као неуспех у васпитању, што им ствара осећаја кривице.

„У Кореји родитељи често изражавају њихову љубав и осећања делима, а не вербално&qуот;, каже професор Јеонг.

„Родитељи који напорним радом финансирају школовање њихове деце је типичан пример конфучијанске културе која наглашава одговорност&qуот;.

Директорка Центра за опоравак заједнице плавих китова Ким Ок-ран каже да став друштва да су самоизоловани млади људи „породични проблем&qуот; доводи до тога да се многи родитељи на крају отуђе од људи у њиховом окружењу.

А неки се толико боје осуђивања да о њиховој ситуацији не могу ни да разговарају са блиским члановима породице.

„Они не могу да изнесу проблем на видело, због чега се и родитељи социлајно изолују&qуот;, каже Ким.

„Многи престају да иду на породична окупљања током празника&qуот;.

'Чуваћу те'

Родитељи који су дошли у „Фабрику среће&qуот; да потраже помоћ и даље жељно ишчекују дан када ће њихова деца моћи да се врате нормалном животу.

Упитана шта би рекла њеном сину ако изађе из самоизолације, очи Јин се пуне сузама.

„Прошао си кроз много тога&qуот;, каже она дрхтавим гласом.

„Било је тешко, зар не?

„Чуваћу те&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.07.2024)