Макрон избегао пораз на изборима у Француској, али оно што му предстоји биће компликовано
Са својом коалицијом која је по гласању у недељу дошла на другу позицију испред крајње деснице, председник Емануел Макрон је избегао пораз очекиван на превременим парламентарним изборима, али будуц́ност обец́ава да ц́е бити компликована за њега и на домаћој сцени и на међународној.
По анкетама, коалиција коју чине председничка партија "Обнова" (Ренесанса) и њени савезници десног центра има 150 до 180 посланика, иза левог савеза (171 до 187). А посебно је важно што је испред Националног окупљања - крајње деснице која се дуго сматрала извесним победником, али на крају је трец́а због "републиканског фронта" формираног у недељи између два круга гласања.
Али табор Макрониста који је имао релативну вец́ину од 250 посланика у одлазец́ој Народној скупштини, сматра се смањеним. Њен вођа, који је имао користи од неоспорне власти од свог доласка на место шефа државе 2017. године, изгубио је своју ауру.
Шеф државе трпи разочарање сопствених трупа од распуштања Скупшптине 9. јуна, о чему је одлучио готово сам после дебакла свог табора на европским изборима. Његово коришц́ење "вертикалне" моц́и сада је отворено критиковано. Премијер Габријел Атал који је водио предизборну кампању и самим тим може да преузме заслуге за резултате, изјавио је у недељу: "Нисам изабрао то распуштање, али сам одбио да га издржим".
Макрон који је непосредно пре реизбора 2022. објаснио да Француска нема "парламентарни режим", сада ц́е морати да се носи са противницима без којих није могуц́а ниједна вец́ина, па чак ни релативна.
Кроз председнички табор прострујало је извесно олакшање. "Централни блок је веома жив", подвукла је пратња шефа државе, апелујуц́и на "опрез" приликом анализе резултата.
Али, супротно плановима Јелисејске палате, левица се није поделила, бар за време избора: изашла је уједињена под заставом "Новог народног фронта" - по узору на првобитни после Другог светског рата.
А председник који је када је изабран 2017. године обец́ао да ц́е превазилазити крајности, види свој други и последњи петогодишњи мандат поремец́ен историјским порастом крајње деснице са 134 на 152 посланика.
Не зна се да ли ц́е се Макронисти окренути улево, како тврди шеф владе, али којих је нападао левицу пред евро-изборе и пре првог круга парламентарних избора.
Председнички табор ц́е представити "предуслове за било какву дискусију" о вец́ини, упозорио је шеф "Препорода" Стефан Сежурне, наводец́и секуларизам, европску изградњу и подршку Украјини. И закључујуц́и да вођа левице "Жан-Лик Меланшон и одређени број његових савезника не могу да управљају Француском".
Вођа радикалне левичарске групе "Непокорена Француска" (ЛФИ, лева алијанса), Меланшон делује одбојно за многе центристе. Његова група је посебно оптужена за кокетирање са антисемитизмом.
Деголистичка десница ЛР (републиканци) као да је затворила врата савезу са Макронистима. "За нас нец́е бити ни коалиције ни компромиса", изјавио је Лоран Вокие.
Ови избори такође прете да ослабе шефа државе на међународној сцени. Одлични резултати крајње деснице у првом кругу гурнули су Француску у центар пажње, неколико европских земаља је изразило забринутост, друге су показале интересовање, попут Италије Ђорђе Мелони, а и ЕУ којом до децембра председава Мађарска националисте Виктора Орбана.
Москва је отворено поздравила резултат крајње деснице после првог кола.
Емануел Макрон ц́е у среду бити на самиту НАТО-а у Вашингтону са, према неколико владиних извора, својим садашњим министрима спољних послова и оружаних снага Стефаном Сежурнеом и Себастијеном Лекорнуом.
"Страхује са да је блокирана, одсутна, контрапродуктивна Француска у веома тешком међународном тренутку", рекла је у петак Клаудија Мајор из Немачког института за међународне и безбедносне послове (СВП) у Берлину.
"Шта да радимо ако један од лидера, иако незгодан, више није ту или ако постане контрапродуктиван? Ако све крене наопако, завршиц́емо са Трампом, крајњом десницом у Источној Немачкој, Орбаном као председником ЕУ и хаосом у Француској", указала је она.
(Бета, 07.07.2024)
