Izbori u Americi 2024: Kako su dezinformacije o vakcinama oblikovale „istinozboračku" kandidaturu Roberta Kenedija Mlađeg

Ameriku u novembru čekaju predsednički izbori, a kampanja je poslednjih nedelja dobila dramatične i neobične obrise.

Televizijska debata sa Donaldom Trampom bila je verovatno presudna po američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je pre nekoliko dana odlučio da od izbora odustane, potom je na Trampa izvršen atentat, u kojem je lakše ranjen, a sada se demokrate okupljaju oko Kamale Haris, najozbiljnijeg kandidata da ih predstavlja na izborima u novembru.

Sve do ovih događaja, duboke podele u američkom društvu u prvi plan su izbacile i nezavisne kandidate koji bi mogli da imaju veći uticaj na ovogodišnje rezultate izbora nego što su imali decenijama unazad, a niko od njih ne talasa više od Roberta F. Kenedija Mlađeg.

Njegove pristalice ga doživljavaju kao hrabrog istinozborca, koji se bori protiv zlih korporativnih sila.

A opet, ovaj skeptik prema vakcinama ima istorijat zastranjivanja od istine i širenja zdravstvenih informacija za koje naučnici tvrde da su lažne.

• Kako bi mogao da izgleda drugi predsednički mandat Donalda Trampa
• Ima li Kamala Haris sve što je potrebno da pobedi Trampa
• Šta je tajna Nestorovićevog uspeha: od medicine, preko numerologije do politike
• Jovan Bajford: Zašto u krizama mnogi veruju u teorije zavere

Početkom ove nedelje, objavljeno je da je Kenedi razgovarao sa Trampom o navodnom eventualnom angažmanu u njegovoj administraciji ako pobedi na izborima u novembru.

Razgovor, o kojem je prvi objavio Vašington post, usledili su nekoliko dana nakon što se Kenedi javno izvinio zbog video snimka na internetu u kojem je obelodanjen njegov privatni telefonski razgovora sa Trampom.

Tramp je u razgovoru podelio razmišljanja o vakcinama i da je saglasan sa Kenedijem, poznatim vakcinalnim skeptikom.

U videu, Tramp je naizgled pozvao Kenedija da podrži njegovu kampanju.

Ali Post je izvestio da je Kenedi, kandidat koji je u oktobru prošle godine odlučio da postane nezavisni kandidat, zauzvrat tražio mesto u Trampovoj administraciji za nadgledanje zdravstvenih pitanja.

„Voleo bih da radiš nešto kod mene", čulo se kako Tramp govori u snimku.

„I mislim da bi to bilo baš dobro za tebe. Mi ćemo da pobedimo", nastavio je Tramp.

Na to se čuje Kenedi kako kaže: „Da.

Tramp i Kenedi su politički rivali koji su se povremeno međusobno kritikovali tokom predizborne kampanje.

Pre oko 20 godina, profesor Pol Ofit je primio telefonski poziv.

„Zvao me je Robert F. Kenedi Mlađi i rekao mi da mu je potrebna moja pomoć", kaže ovaj naučnik, za čiju se vakcinu protiv rotavirusa procenjuje da u zemljama u razvoju spasava oko dve hiljade života dnevno.

Kenedi, član slavne političke dinastije i bratanac ubijenog predsednika Džona F. Kenedija, rekao je profesoru Ofitu da mu treba jedna informacija.

Želeo je da umiri roditelje koji su se brinuli zbog efekata prezervativa zasnovanog na živi po imenu timerosal, koji može da se nađe u nekim vakcinama.

Profesor Ofit priznaje da je bio uzbuđen što može jednom Kenediju da predstavi vlastite studije, u kojima se vidi da deca izložena timerosalu (koji ionako ne postoji u većini američkih vakcina još od 2001. godine) nisu bila ništa goreg zdravlja od onih koja mu nisu bila izložena.

Ali oko godinu dana kasnije, Kenedi je napisao članak objavljen u časopisu Rolingston u kojem je ponovio neosnovane tvrdnje da timerosal izaziva zdravstvene probleme.

U njemu se takođe pogrešno tvrdilo da je vakcina na kojoj je profesor Ofit u to vreme radio sadržala taj prezervativ, sugerišući da ga je to navelo da pogrešno predstavi rizike.

Taj članak je kasnije povučen zbog velikog broja netačnosti.

Uprkos ovim pogrešnim tvrdnjama, Kenedi - danas predsednički kandidat - pojavio se prošlog leta u podkastu Džoa Rogana ponovivši vlastitu verziju čitave priče.

Kontaktirali smo Kenedijev tim, ali on nije prokomentarisao ove konkretne navode.

• Ubistvo Kenedija: Hoće li se nekada saznati puna istina i šta kaže CIA
• Ubistvo Džona F. Kenedija - teorije zavere i pitanja bez odgovora
• Pokušaji ubistva Regana i Trampa: Dani koji su mogli da promene svet
• Atentat na Trampa: Nemilosrdno saslušanje šefice Tajne službe pred Kongresom

„Mislim da je neverovatno neiskren", kaže profesor Ofit.

A opet, iskrenost je jedan od glavnih aduta zašto su pristalice RFK mlađeg sa čitavog političkog spektra rekle za BBC da žele da on postane sledeći američki predsednik.

Prema januarskoj Galupovoj anketi, on je jedini kandidat sa više od 50 odsto podrške u javnosti.

To, međutim, ne mora da znači ništa u odnosu na to kako će ljudi stvarno glasati, jer se i dalje očekuje da će dvoje kandidata iz najvećih stranaka privući većinu glasova.

I demokrate i republikance, međutim, brine to što bi RFK mlađi mogao u novembru da odvuče glasove koji bi inače pripali njihovim kandidatima - Donald Tramp je izvestan, a demokrate treba da odluče u avgustu, posle odustajanja Bajdena.

Džej Skot, jedan od njegovih pristalica, opisao ga je kao „hrabrog istinozborca".

Drugi iz Mičigena, Brus Lipskomb, rekao mi je: „Ja samo verujem čoveku koji je tužio gomilu vladinih agencija i dobio ih, zapravo dokazavši da korupcija postoji."

Mnogi njegovi sledbenici sa čitavog političkog spektra rekli su da im se dopada činjenica da Kenedi obećava da će se uhvatiti u koštac sa uticajem velikih kompanija na vladu, u koje spadaju farmaceutske kompanije i naftna i gasna industrija.

Oni kažu da je njegova politika po pitanju imigracije i legalizacije droga razumna.

I ukazuju na njegov istorijat pravnika za životnu sredinu koji je tužio kompanije zbog zagađivanja, sa nekim veoma istaknutim uspesima, među kojima je i čišćenje reke Hadson u Njujorku.

Kenedi kao da se specijalno obraća ljudima koji su nezadovoljni - ili podozrivi - prema američkoj vladi i reakciji ostatka sveta na pandemiju kovida-19.

Kenedijeve pristalice ukazuju ne stvarne neuspehe javnih institucija, od krize opioida do rata u Iraku, kao razloge zašto su izgubili poverenje u dve najveće stranke.

Ali to ne menja činjenicu da postoji i bezbroj primera kad je Kenedi širio teorije zavere, iznosio lažne ili obmanjujuće tvrdnje i ostajao pri svojim stavovima uprkos dokazima koji ukazuju na suprotno.

„Koliko god mu predočavali ogromne količine dokaza i naučnih studija da vakcine ne izazivaju autizam… ili koja god zdravstvena stanja da im pripisuje… to nikad nije dovoljno", rekao je doktor Dejvid Gorski, profesor hirurgije sa Državnog univerziteta Vejn i glavni urednik internet stranice Medicina zasnovana na nauci.

„On uvek pomera stative, zahtevajući još dokaza."

Kad je kontaktiran za komentar, Kenedijev tim je ostao pri tome da „na vakcinama nikad nisu sprovedene odgovarajuće studije bezbednosti: dugoročne studije o mortalitetu svih uzroka koje porede vakcinisanu decu sa decom koja nikad nisu vakcinisana."

• AstraZeneka povlači kovid vakcinu
• Grupna tužba protiv AstraZeneke: Da li je antikovid vakcina doprinela oboljevanjima i smrti
• Provera činjenica: Lažne tvrdnje i obmane u vezi sa vakcinama
• Živeti i voleti kao antivakser u svetu Kovida
• Kakve su to nove FLiRT varijante korona virusa

Mnogi Kenedijevi sledbenici uporno ponavljaju ovaj argument, ali doktor Gorski kaže da „to prosto nije istina".

On objašnjava da su nebrojene grupe nezavisnih naučnika decenijama proučavale efekat vakcina po ogromnom dijapazonu konkretnih zdravstvenih ishoda i otkrili da njihove prednosti daleko nadmašuju rizike.

Za profesora Ofita, ova taktika predstavlja, kako kaže, nemogućnost da se uopšte uđe u raspravu sa njim.

„Šta da radite sa ljudima kao što je Robert Kenedi Mlađi?", pita se on.

„Kad on postavi pitanje: 'Da li bi ova vakcina mogla da nanosi štetu?', a potom se urade izvrsne studije koje pokazuju da ne nanosi, on samo odbija da poveruje u njih, zato što tvrdi da se na svakom koraku krije zavera."

Ali odsustvo ljudi spremnih da uđu u raspravu sa Kenedijem predstavlja se kao još jedan primer - u koje spada i uklanjanje nekih njegovih naloga sa društvenih mreža u prošlosti - da se on ućutkuje i cenzuriše.

Ova „cenzura" je deo razloga zašto Kenedi tvrdi da se uopšte kandiduje za predsednika.

On je bio i deo tužbe protiv BBC-ja i drugih informativnih medijskih organizacija u kojoj se tvrdilo da su se oni i platforme društvenih mreža udružili da cenzurišu njega i druge kako ne bi mogao da se takmiči sa njima.

Za Oliviju Nuci, dopisnicu magazina Njujork, koja je intervjuisala Kenedija i pratila njegovu kampanju, duboko nepoverenje nekih od njegovih pristalica prema vodećim institucijama predstavlja „nemogući" problem za one koji žele da provere činjenice iz njegovih tvrdnji.

„To su vam kao dva različita univerzuma činjenica", kaže ona.

Oni koji ne veruju moćnim institucijama „spremni su da poveruju nekome koga doživljavaju da s pravom osporava moćnike", kaže ona i „ne interesuju ih argumenti ljudi za koje veruju da rade u korist tih institucija".

Mnogi od sledbenika RFK mlađeg postaju nestrpljivi kad je u pitanju razgovor o njegovom stavu prema vakcinama.

Neki misle da je to pokušaj medija da ga oblate.

Za druge, to je naprosto manje važno od drugih pitanja kao što su granica, nadzor i privreda, baš kao i borba protiv uticaja moćnih korporacija.

Ali to deluje kao ključna stavka po pitanju njegovog odnosa prema istini.

„Ako želite da saspete istinu moćnicima u lice", kaže profesor Ofit, „makar probajte da govorite istinu."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, JutjubuiVajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se nabbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.23.2024)