„Дневник” у Лисабону (4) Крај путовања у граду коцкица и плочица; А за крај – најбољи излет икада

Десило се, крај нам је све опипљивији, а и сам град. Дочекало нас је – тмурно јутро. Свега 20 степени, можда и мање, уз густо сипење кишице бар добрих пола сата и, након доручка, већ могло би се рећи добро покисле, чекамо жути трамвај као најбољу опцију коју има смисла пригрлити. Стиже наша кочија, након вала предугог чекања, а мене чека добрано стајање и клаћење у гужви скученог вагона, јер одједном су сви – и туристи и локалци – трамвај искористили као