Књижевна критика Највиши домети српске поеме „Ненадмашне поеме: антологија поема српске поезије”, Симона Грабовца

Антологијски избори представљају увек потврду сазреле свести о једној духовној појави коју је, у складу са културним и историјским потребама средине, могуће промишљати на једној вишој, синтетичкој равни. Јединствени подухват Симона Грабовца није само „златни пресек” уметничке речи, већ и подстрек за реинтепретацију тренутне поетске стварности, али и слутње нових стваралачких перспектива. Након Антологије српских поема за децу Слободана Ж. Марковића 1996, и