Зашто су нас васпитали да мрзимо одмор?

Сезона годишњих одмора већ увелико траје и чини се да нема ко није на одмору. Шта год да пробаш да урадиш, запнеш, јер је макар један од важних актера на одмору. И вала нека је. Свако треба да има одмор и могућност да нешто не (у)ради, а ми треба да увидимо да маса ствари заиста може и да сачека да се неко одмори и врати. Да, изнервира у тренутку, али онда помислимо: „Па добро, време им је, ускоро ћу/био сам и ја“, и слично. Некако лако или бар лакше дамо дозволу