Život po diktatu

Prolećno sunce naglašavalo je svojim zracima lepotu ruža zasađenih dužinom ograde celog njegovog nevelikog placa. Brvnaricu je napravio po principu „uradi sam” pre nekoliko godina rešen da najzad sebi stvori kutak po „meri”. Dugo je već osećao kako svih svojih pedeset pet godina živi po diktatu najbližih, pa sve češće i onih daljih, ispunjavajući im želje i očekivanja. Prvo su to bili njegovi roditelji, bake, dede, tetke, stričevi, ujaci bliži i dalji… Potom