Životna priča vuleta žurića: Hteo sam da budem konobar i pevač, ali nikad nisam zažalio što sam postao pisac

Prva slika koju pamtim je mamino lice dok me kupa u kadici. Sve se to dešava u kuhinji, na spratu kuće u Ulici porodice Foht, ili po starinski Čadordžijinoj - mahali na jednom od sarajevskih brda niz koje se očas posla stizalo do katedrale. Mama je tvrdila da je nemoguće da sam zapamtio tu scenu, jer sam bio beba. Ali ja, evo, i sada osećam dodir gaze pod vratom kao što se sećam šljiva na dnu korita u kome se brčkam već kao dečak, u velikoj bašti iza kuće. Bašta je