Задњи воз за Ташмајдан
Велике приче 04.09.2024 | Пише Бранко Росић
О песнику изнајмљених соба, о човеку који је донео Београду рокенрол, о националисти који је увек био свој и преминуо у истој болници где и Тито
Да ли се заиста на крају свега цео живот окрене у рикверц и као шпил карата се поређају најкључније његове секвенце, онда када дође до граничника после којег почне да откуцавају први секунди смрти? Да ли су се те ретроспективе поређале у глави Боре Ђорђевића док је био прикључен на респиратор у љубљанској болници? Шта и како му се послагало у тој последњој ретроспективи? Док размишљам о Бори Ђорђевићу и његовом могућем инвентару свега прво што ми паде на
