Samo da je živo i zdravo (i da nije gej)

Tog 10. oktobra 2010. godine u večernjim časovima Iva Branković i ja smo u tišini jele pljeskavicu u Stepinom vajatu. Ako ste ikada bili suočeni sa naletom adrenalina u veoma stresnoj situaciji, onda znate onaj osećaj kada doživljaj pretnje prođe i naprasno osetite ogromnu glad. Nikada neću zaboraviti osećaj zadovoljstva tokom tog obroka. Samo dva sata ranije, Iva i ja, kao volonterke na prvom “uspešno” organizovanom prajdu u Srbiji, bile smo bezbedno prevezene