BBC vesti na srpskom

БРИКС: Зашто Турска жели да се придружи економском савезу који предводе Русија и Кина

Председник Ердоган није тајио да је Анкара заинтересована да се придружи, али колико је значајно за једну земљу, чланицу НАТО, да се придружи незападној економском савезу који предводе Русија и Кина?

BBC News 18.09.2024
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan na jednom od samita BRIKS-a
Гетти Имагес
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган на једном од самита БРИКС-а

Појавили су се извештаји да је Турска поднела званичан захтев за чланство у БРИКС-у, блоку земаља у развоју, док се овај економски савез припрема да разматра примање нових чланица на заседању у Русији од 22. до 24 октобра.

Председник Ердоган није тајио да је Анкара заинтересована да се придружи, али колико је значајно за једну земљу, чланицу НАТО, да се придружи незападној економском савезу који предводе Русија и Кина?

„Наш председник је јасно ставио да знања да Турска жели да учествује у свим важним платформама, па и у БРИКС-у&qуот;, изјавио је Омер Челик, портпарол владајуће странке турског председника Тајипа Реџепа Ердогана.

Он није потврдио извештаје да је Анкара поднела званичан захтев за чланство, али је рекао да је то „у процесу&qуот;.

Очекује се да БРИКС расправља о примању нових чланова на заседању у западном руском граду Казану од 22. до 24. октобра.

Шта ако се Турска придружи БРИКС-у?

Ако Турска заиста буде била позвана да се придружи, биће то прва земља чланица НАТО која ће постати чланица незападног економског савеза предвођеног Русијом и Кином.

„Мислим да ће бити прилично симболично и важно, не само за Турску и БРИКС, већ и за НАТО и западни блок&qуот;, каже Керим Хас, експерт за турско-руске односе.

Наглашава како су Турској потребне стране инвестиције и да је морала да разграна односе имајући у виду дубоку економску кризу кроз коју пролази земља.

„Ако турска привреда буде колабирала, то ће се лоше одразити по европске банке, зато што турска привреда углавном зависи од њих&qуот;, каже он.

„Готово половина турске трговине је са земљама ЕУ.&qуот;

Samit BRIKS-a u junu 2024
Гетти Имагес
Представници гостујућих и земаља чланица БРИКС-а на Самиту у јуну 2024. године

Према Савету Европске уније, тај блок је убедљиво највећи трговински партнер Турске, на коју одлази 31,8 одсто њене трговине.

Године 2022, укупна вредност трговине између ЕУ и Турске достигла је скоро 200 милијарди евра.

Због тога, тврди он, европске земље жмуре над турским неучешћем у анти-руским санкцијама после избијања потпуног рата у Украјини.

„Запад толерише турско грађење економских односа са Русијом и другим земљама БРИКС-а&qуот;, каже Хас.

„Такође, ако као савезница НАТО Турска буде постала чланица БРИКС-а, једна од њених улога биће да смањи анти-западњачки тон у том блоку.

„Недекларисана улога Турске у БРИКС-у из перспективе поготово САД и Велике Британије била би да спречи да се БРИКС трансформише из не-западњачког блока у анти-западњачку организацију.&qуот;


ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.


Шта је БРИКС?

Испрва назван БРИК, блок земаља у развоју основали су 2006. године Бразил, Русија, Индија и Кина.

Кад се Јужноафричка Република придружила 2010. године, блок је променио име у БРИКС.

БРИКС је осмишљен да окупи најважније светске земље у развоју, доводећи у питање политичку и економску моћ богатијих земаља Северне Америке и Западне Европе.

Савез је доживео крупно проширење последњих година и сада обухвата Иран, Египат, Етиопију и Уједињене Арапске Емирате.

Саудијска Арабија је саопштила да размишља да се придружи, а Азербејџан је поднео званичан захтев за учлањење.

Извештаји новинске агенције Блумберг из почетка септембра навели су да је Турска такође званично послала захтев за чланство у БРИКС-у пре неколико месеци.

Председник Турске је изразио интересовање за чланство у БРИКС-у још 2018. године, на 10. самиту БРИКС-а у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици.

Зашто се Турска окренула БРИКС-у?

Председник Ердоган, који је на власти више од две деценије, и отворено незадовољан одсуством напретка у процесу приступања Анкаре Европској унији, упорно говори да Турска мора да поправи односе и са Истоком и са Западом „истовремено&qуот;.

„Не морамо да бирамо између Европске уније и Шангајске организације за сарадњу (СЦО)&qуот;, рекао је Ердоган говорећи о регионалној организацији за сарадњу коју предводе Кина и Русија.

„Напротив, морамо да градимо наше односе са оба и другим организацијама заснованим на обостраној користи.&qуот;

Predsednici Turske i Rusije Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin
Гетти Имагес
Председници Турске и Русије Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин

Године 2022, турска трговина са Русијом износила је 11 одсто њене укупне трговине, а трговина са Кином била је на 7,2 одсто.

Керим Хас верује да би турско чланство у БРИКС-у „добило снажну подршку Русије&qуот;.

„Приоритет број један Русије је да одржи економију стабилном да би очувала рат у Украјини, како би осигурала да се руска привреда не уруши под санкцијама Запада&qуот;, каже он.

„И због тога ће Москва увек желети да држи Турску уз себе. Они имају много веза, од енергије преко трговине до туризма. Такође, за Москву је добро показати да је способна да изгради неке узајамно корисне блиске односе са једном земљом НАТО.&qуот;

Све веће интересовање Турске за БРИКС, СЦО и друга партнерства, не треба доживљавати као померање осе, каже Јусуф Кан из Вилсоновог Центра, америчке експертске групе.

„НАТО би могао да има користи од савезника који је активан у тим круговима&qуот;, тврди он.

Економија у кризи

Продубљивање турске економске кризе и њена зависност од страних инвестиција и финансирања дуга доживљава се као један од разлога Анкаре да жонглира у геополитичким односима.

Турска је 17. највећа економска сила на свету, према статистици ММФ-а из 2023. године.

Са годишњим индексом потрошачких цена од 71,6 одсто, Турска је одмах иза Зимбабвеа, Аргентине, Судана и Венецуеле, према подацима овог међународног тела.

Сва скорашња истраживања јавног мњења у земљи истичу да су трошкови живота највеће оптерећење за Турке.

Председник Реџеп Тајип Ердоган одржао је притисак на турску централну банку да настави са одржавањем трошкова задуживања ниским, стављајући нагласак на раст.

По његовом мишљењу, каматне стопе су узрок, а инфлација последица.

Али он је променио економску политику у протеклој години, а нова економска администрација пошла је „ортодокснијим&qуот; путем.

На пример, нови одбор турске централне банке подигао је каматну стопу са 8,5 на 50 одсто за девет месеци.

Mapa
ББЦ

Иако актуелни министар трезора и финансија Мехмет Симсек тврди да нови програм добро функционише, а што се тиче инфлације да је „најгоре прошло&qуот;, многи су и даље неповерљиви кад је у питању будућност.

„Откако је Симсек наименован, инфлација се удвостручила, а вредност турске лире је значајно опала, упркос повећању каматних стопа са осам на 50 одсто&qуот;, каже доктор Умит Акчај, из берлинске Школе за економију и право.

„Ово указује на то да Симсеков ортодоксни програм, који доживљава прекомерну домаћу потражњу и повећање плата као примарне узроке инфлације, није ефикасан.&qуот;

Не зна се шта се десити са турском економијом у будућности, истичу експерти.

„Инфлација ће наредних месеци опадати превасходно због ефекта базе&qуот;, каже доктор Акцај.

„Међутим, пад инфлација не значи нужно да је криза трошкова живота окончана. Без правог повећања плата за ниже класе, ова криза ће потрајати.&qуот;

Ако пријава Турске за чланство у незападном економском савезу буде била успешна, то може да има стабилизујући ефекат на њену економију.

Али је такође вероватно да главни циљ планиране турске везе са БРИКС-ом лежи више у политичкој арени и да је само додатна манифестација стратегије председника Ердогана од 360 степени за спољну политику.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.18.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Свет, најновије вести »