ZELENE BARAKE
Prokuplje press 18.09.2024 | Biljana Roganović
Tarabe koje okružuju bolnicu odvaljene su na nekoliko mesta.
Kao da se to osmehuju usne umobolnika. Otac je bled. Ruke mu se tresu. Mi smo mu doneli cigarete i novine. Nismo imali ništa drugo... Stojim sa strane, bojim se da priđem. Izgleda mi nekako stran i dalek. Sunce se osmehuje na prolaznike. Okolo razbacani papiri po krugu. Neko plače pod prozorom... Leto je pražnjavo u predgrađu. Zelene barake ćute u dvorištu belog veša i sivih krpa. Intrige cure. Prave modru baru u kojoj se ogleda zmaj. Fudbal mi igra na krvavom
