Društvene mreže: Telegram će početi da predaje korisničke podatke vlastima

Platforma za komunikaciju Telegram moraće da prosledi IP adrese i brojeve telefona korisnika vlastima, koje su za to obezbedile sudske naloge i druge potrebne dokumente, kažu iz ove firme.

Promena politike kompanije „trebalo bi da obeshrabri kriminalce", saopštio je direktor i osnivač Pavel Durov u objavi na toj platformi u ponedeljak.

„Dok 99,999 odsto korisnika Telegrama nije nikako povezano sa kriminalom, 0,001 odsto ljudi koji su umešani u nelegalne aktivnosti stvaraju lošu sliku za celu platformu i dovode u rizik interese gotovo milijardu naših korisnika", dodao je Durov.

Ovim potezom napravio je značajan zaokret pošto ga je francuska policija uhapsila prošlog meseca na aerodromu severno od Pariza.

• Pavel Durov: Pokrenuta zvanična istraga, sudski nadzor uz kauciju od pet miliona evra za vlasnika Telegrama
• „Pravi genije“: Čudo od matematičara, saradnik i brat Pavela Durova
• Šta u Rusiji kažu o hapšenju osnivača Telegrama
• Telegram nekoliko puta odbio da se priključi zaštiti dece na internetu

U danima posle toga, tužilaštvo ga je optužilo da je omogućio kriminalne aktivnosti uz pomoć platforme.

Optužen je za učestvovanje u širenju fotografija maltretiranja dece i trgovini drogom, kao i zbog odbijanja da sarađuje u istrazi.

Rus je odbacio te navode i ubrzo je kritikovao francuske vlasti posle hapšenja, navodeći da je „iznenađujuće" i „pogrešno" što ga smatraju odgovornim za zločine koje su počinile treće strane koristeći Telegram.

Kritičari te platforme tvrde da je ona postala utočište za širenje lažnih informacija, dečiju pornografiju i sadržaj povezan sa mučenjem delom i zbog toga što je dozvoljeno da grupe na telegramu imaju i do 200.000 članova.

Vocap, platforma za komunikaciju američke kompanije Meta, ograničila je taj broj na 1.000.

Telegram je u avgustu ove godine optužen da su krajnje desničarski kanali na toj aplikaciji doprineli povećanju nasilja u engleskim gradovima.

Ukrajina je prošle nedelje zabranila korišćenje platforme na uređajima u vlasništvu države, kako bi se smanjila pretnja od Rusije.

Hapšenje 39-godišnjeg osnivača i direktora izazvalo je polemiku o budućnosti slobode govora na internetu.

Posle toga, mnogi su počeli da preispituju da li je Telegram bezbedan za političke disidente, kaže Džon Skot-Reilton, stariji istraživač Građanske laboratorije Univerziteta u Torontu.

Promena politike je u nekim zajednicama dovela do velikog opreza, dodaje.

„Telegram se predstavlja kao platforma koja odoleva zahtevima države i koja privlači ljude koji žele da osećaju slobodu da podele političke stavove u zemljama poput Rusije, Belorusije ili na Bliskom istoku.

„Mnogi sada preispituju objavu Telegrama sa glavnim pitanjem: Da li ovo znači da će platforma početi da sarađuje sa represivnim režimima?", ističe stručnjak.

Iz kompanije nisu objavili na koji način će odgovarati na zahteve takvih režima, dodaje.

• Telegram se izvinio zbog lažnog pornografskog materijala
• Meta zabranila ruske medije
• TikTok u opasnosti u Americi: Ili prodaja ili zabrana

Stručnjaci za bezbednost na internetu ukazuju da je Telegram i ranije uklanjao neke grupe i da ima daleko slabiji sistem moderiranja ekstremističkog i ilegalnog sadržaja od drugih, konkurentnih društvenih platformi i aplikacija za dopisivanje.

Pre najnovije promene, Telegram je vlastima pružao samo informacije o osumnjičenima za terorizam, navode iz kompanije 404 Medija koja se bavi bezbednošću na internetu.

Aplikacija sada ima „posvećen tim moderatora" koji koristi veštačku inteligenciju kako bi sakrio problematične sadržaje u pretrazi, rekao je Durov u ponedeljak.

Ali to verovatno neće biti dovoljno da se dostignu traženi standardi u skladu sa francuskim i evropskim zakonima, smatra Dafne Keler iz Centra za internet i društvo Univerziteta u Stenfordu.

„Sve što zaposleni Telegrama prepoznaju sa razumnom verovatnoćom kao ilegalno trebalo bi u potpunosti da uklone", kaže Keler.

Dodaje da u nekim zemljama moraju da obaveste vlasti o posebnim vrstama nezakonitog sadržaja poput materijala o zlostavljanju dece.

Keler se pita da li će promene politike kompanije biti dovoljne da zadovolje vlasti koje traže informacije o onima protiv kojih su pokrenule istrage, poput toga sa kime komuniciraju i sadržaja njihovih poruka.

„Ovo deluje kao obećanje koje je verovatno nedovoljno u odnosu na ono što se od njih traži", smatra Keler.

Ko je Pavel Durov?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.24.2024)