Друштвене мреже: Телеграм ће почети да предаје корисничке податке властима

Платформа за комуникацију Телеграм мораће да проследи ИП адресе и бројеве телефона корисника властима, које су за то обезбедиле судске налоге и друге потребне документе, кажу из ове фирме.

Промена политике компаније „требало би да обесхрабри криминалце&qуот;, саопштио је директор и оснивач Павел Дуров у објави на тој платформи у понедељак.

„Док 99,999 одсто корисника Телеграма није никако повезано са криминалом, 0,001 одсто људи који су умешани у нелегалне активности стварају лошу слику за целу платформу и доводе у ризик интересе готово милијарду наших корисника&qуот;, додао је Дуров.

Овим потезом направио је значајан заокрет пошто га је француска полиција ухапсила прошлог месеца на аеродрому северно од Париза.

• Павел Дуров: Покренута званична истрага, судски надзор уз кауцију од пет милиона евра за власника Телеграма
• „Прави геније“: Чудо од математичара, сарадник и брат Павела Дурова
• Шта у Русији кажу о хапшењу оснивача Телеграма
• Телеграм неколико пута одбио да се прикључи заштити деце на интернету

У данима после тога, тужилаштво га је оптужило да је омогућио криминалне активности уз помоћ платформе.

Оптужен је за учествовање у ширењу фотографија малтретирања деце и трговини дрогом, као и због одбијања да сарађује у истрази.

Рус је одбацио те наводе и убрзо је критиковао француске власти после хапшења, наводећи да је „изненађујуће&qуот; и „погрешно&qуот; што га сматрају одговорним за злочине које су починиле треће стране користећи Телеграм.

Критичари те платформе тврде да је она постала уточиште за ширење лажних информација, дечију порнографију и садржај повезан са мучењем делом и због тога што је дозвољено да групе на телеграму имају и до 200.000 чланова.

Воцап, платформа за комуникацију америчке компаније Мета, ограничила је тај број на 1.000.

Телеграм је у августу ове године оптужен да су крајње десничарски канали на тој апликацији допринели повећању насиља у енглеским градовима.

Украјина је прошле недеље забранила коришћење платформе на уређајима у власништву државе, како би се смањила претња од Русије.

Хапшење 39-годишњег оснивача и директора изазвало је полемику о будућности слободе говора на интернету.

После тога, многи су почели да преиспитују да ли је Телеграм безбедан за политичке дисиденте, каже Џон Скот-Реилтон, старији истраживач Грађанске лабораторије Универзитета у Торонту.

Промена политике је у неким заједницама довела до великог опреза, додаје.

„Телеграм се представља као платформа која одолева захтевима државе и која привлачи људе који желе да осећају слободу да поделе политичке ставове у земљама попут Русије, Белорусије или на Блиском истоку.

„Многи сада преиспитују објаву Телеграма са главним питањем: Да ли ово значи да ће платформа почети да сарађује са репресивним режимима?&qуот;, истиче стручњак.

Из компаније нису објавили на који начин ће одговарати на захтеве таквих режима, додаје.

• Телеграм се извинио због лажног порнографског материјала
• Мета забранила руске медије
• ТикТок у опасности у Америци: Или продаја или забрана

Стручњаци за безбедност на интернету указују да је Телеграм и раније уклањао неке групе и да има далеко слабији систем модерирања екстремистичког и илегалног садржаја од других, конкурентних друштвених платформи и апликација за дописивање.

Пре најновије промене, Телеграм је властима пружао само информације о осумњиченима за тероризам, наводе из компаније 404 Медија која се бави безбедношћу на интернету.

Апликација сада има „посвећен тим модератора&qуот; који користи вештачку интелигенцију како би сакрио проблематичне садржаје у претрази, рекао је Дуров у понедељак.

Али то вероватно неће бити довољно да се достигну тражени стандарди у складу са француским и европским законима, сматра Дафне Келер из Центра за интернет и друштво Универзитета у Стенфорду.

„Све што запослени Телеграма препознају са разумном вероватноћом као илегално требало би у потпуности да уклоне&qуот;, каже Келер.

Додаје да у неким земљама морају да обавесте власти о посебним врстама незаконитог садржаја попут материјала о злостављању деце.

Келер се пита да ли ће промене политике компаније бити довољне да задовоље власти које траже информације о онима против којих су покренуле истраге, попут тога са киме комуницирају и садржаја њихових порука.

„Ово делује као обећање које је вероватно недовољно у односу на оно што се од њих тражи&qуот;, сматра Келер.

Ко је Павел Дуров?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.24.2024)