Нобелова награда за медицину америчким научницима за откриће микроРНК
Рад америчких научника објашњава како се људски организам развија.
Нобелова награда за физиологију и медицину 2024. године припала је америчким научницима Виктору Амброзу и Герију Равкену за њихово откриће микроРНК, које играју кључну улогу у регулацији гена.
Њихова открића помажу да се објасни како је на Земљи настао сложен живот и како доводе до стварања различитих ткива у људском телу.
МикроРНК утичу на то како се гени контролишу унутар организама, међу којима и људски.
Победници ће поделити новчани део награде од 965.000 евра.
- Да ли је српски геном мит
- Како ДНК тест може да промени нечији живот
- Може ли сачувана крв из пупчане врпце помоћи у лечењу одређених наследних болести
- Како ДНК древних бактерија и вируса може да користи данашњој медицини
Свака ћелија у људском телу садржи исту сирову генетску информацију задржану у нашем ДНК.
Међутим, ћелије костију, коже, срца, нервне ћелије, бела крвна зрнца и многе друге користе тај генетски код на различите, веома специјализоване начине.
Рад америчког двојца објашњава како се то дешава.
„Њихово револуционарно откриће показало је потпуно нови начин регулације гена за који се испоставило да је кључан за вишећелијске организме, међу којима су људи.
„Сада је познато да људски геном кодира више од хиљаду микроРНК&qуот;, саопштили су из шведског комитета за доделу Нобелове награде.
„МикроРНК је фундаментално важна у развоју и функционисању организама. Ћелије и ткива се не развијају нормално без микроРНК.
„Ако регулација гена крене по злу, може да доведе до озбиљних болести као што су рак, дијабетес или да изазове аутоимуне поремећаје&qуот;, истиче се у саопштењу.
Виктор Амброз је професор природних наука на Медицинском факултету Универзитета Масачусет, док је Гери Равкен професор генетике на Харварду.
Претходни добитници
2023 - Каталин Карико и Дру Вајсман који су развили технологију која је довела до мРНК вакцине против ковида-19.
2022 - Шведски генетичар Сванте Пабо који истражује ДНК неандерталаца.
2021 - Дејвид Џулијус и Ардем Патапутијан за рад о томе како тело реагује на додир и температуру.
2020 - Мајкл Хјутон, Харви Алтер и Чарли Рајс за откриће вируса хепатитиса Ц.
2019 - Питер Ретклиф, Вилијам Келин и Грег Семенза открили су како се ћелије осећају и прилагођавају нивоима кисеоника.
2018 - Џејмс П. Алисон и Тасуку Хонђо за откриће како се борити против рака користећи имунолошки систем тела.
2017 - Џефри Хол, Мајкл Росбаш и Мајкл Јанг за откривање како тела одржавају циркадијални ритам или телесни сат.
2016 - Јошинори Охсуми за откриће како ћелије остају здраве рециклирањем отпада.
2015 - Вилијам Ц. Кембел, Сатоши Омура и Јују Ту за откриће лекова против паразита.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.07.2024)
