Lakše je vladati prostima. Lakše je potpaliti neprosvećene
Radar 18.10.2024 | Lazar Džamić
Obrazovanje za njih mora da bude pustinja nekompetencije i ideološke ostrašćenosti, prostor kontrole i indoktrinacije, nešto što – ako već mora da postoji – mora da se radi s jezuitskim fanatizmom. U ovom scenariju, obrazovanje ne sme da ima pozitivan efekat, a ako ga i ima, mora da bude funkcionalan, ne diskurzivan, ne kritički – i obavezno ideološki obojen
Najbolji način da se opišu svi koji danas rade u obrazovanju je – „sekularni monasi“. Moraju da veruju u nešto veće od svakodnevnog… da imaju osećaj poziva, vokacije, više svrhe… moraš da patiš i da se zadovoljiš malim… život ti je rad, rad i rad, dugi dani bavljenja drugima, ne sobom… drugi su tu samo kao kazna i test trpljenja i vere… nemaš para i od tebe se ne očekuje da ih imaš. Sve što ti ostaje je nada. Jedan od velikih paradoksa neoliberalizma je da se
