Potpuno nov soj kuge

Izgleda upravo onako kako zvuči preko telefona – uspaničeni pederko. Dokopao sam se Beograda oko osam uveče, cepajući usput sumanute količine belog. „Je li, je l’ bazdim?“, škrgućem zubima i naginjem se preko velikog stola od punog drveta. On najpre uzmiče, a onda mi bojažljivo njuši ćelu. „Pa… oseća se recimo na mošus mačora…“, zaključuje oprezno, a ja napokon sedam u stolicu preko puta njegove fotelje. Ekran laptopa osvetljava mu lice. Slika Žvalavog visi na zidu