Tužni, ljuti i besni

O ljudskim tragedijama je uvek najteže pisati. Šta reći kada u ratu, nesreći, kriminalnom obračunu, poginu deca ? Šta reći kada neko, mlad ili star, krene na put, da isprati ili dočeka gosta, a dok čeka voz ili autobus na glavu mu padne više tona teška nadstrešnica i ubije ga? Ili ga ubije odvaljena guma gradskog autobusa? Sudbina, neko bi rekao. Nesreće se dešavaju, drugi bi dodao, a u podsvesti bi im bila misao – hvala Bogu, nisam ja, ni neko meni blizak. Ali,