Дани жалости, ноћи радости

Да све буде по пропису, постарали су се власници угоститељских објеката широм Србије, који су масовно у суботу увече своја врата за посетиоце отворили тек иза једанаест увече. Један сат гости су се проводили у жалости, а онда је, у највећем броју случајева у пет минута после поноћи, весеље могло да почне. Народ се зезао и радовао, уз пригодну музику, зној и опијате, а шта друго можеш да радиш кад си у Србији, а жив. Неки од власника ноћних клубова брисали су сузе