Agalega: Da li je ostrvo postalo nova indijska špijunska stanica

Arno Polej nikad nije želeo da napusti sićušno ostrvo Agelaga u Indijskom okeanu, ali je ove godine spakovao torbu i otišao, slomljenog srca zbog onog što smatra militarizacijom njegovog doma.

Sve donedavno samo je 350 ljudi živelo na Agalegi, ribareći i uzgajajući kokos.

Ostala hrana dostavljana je četiri puta godišnje brodom iz prestonice Mauricijusa, 1.100 kilometara južno.

Mala aerodromska pista retko se koristila sem za hitne medicinske slučajeve.

Ali 2015. godine, Maurcijus, ostrvska zemlja čiji je Agalega sastavni deo, potpisao je sporazum koji omogućuje Indiji da tamo izgradi ogromnu pistu dugu 3.000 metara i veliki novi molo, u sklopu produbljivanja saradnje između dve zemlje u pomorskoj bezbednosti.

Međutim, neki stanovnici Agelage plaše se da bi to moglo da preraste u pravo pravcato vojno prisustvo.

Polej, 44-godišnji majstor i rege muzičar, poveo je kampanju protiv projekta.

„Volim moje ostrvo i moje ostrvo voli mene“, kaže on.

„Ali kad je otvorena ta baza, znao sam da moram da idem.“

Agalega – dva mala ostrva koja se prostiru na 25 kvadratnih kilometara, na jugozapadu Indijskog okeana – bila bi idealna lokacija za Indiju za nadzor pomorskog saobraćaja.

Poređenje satelitskih snimaka iz 2019. godine sa drugima nastalim u julu ove godine pokazuje koliko se ono promenilo.

Tepih od drveća palmi uklonjen je zbog piste, koja se proteže duž kičme severa ostrva između dva glavna sela - La Forš na severu i Vingt-Sink dalje na jug.

Dve 60 metara široke zgrade mogu da se vide na asfaltnom pojasu, od kojih bi manja mogla da bude hangar za smeštaj aviona P-8I indijske mornarice, prema Semjuelu Bešfildu, doktoru nauka sa Australijskog nacionalnog univerziteta.

P-8I je Boing 737 modifikovan za lov i potencijalni napad na podmornice, baš kao i praćenje pomorskih komunikacija.

Ostrvljani su već fotografisali letelicu na pisti.

Na severozapadu je novi molo koji štrči u okeanu, a za koji Bešfild kaže da bi mogli da ga koriste indijski površinski patrolni čamci, kao i brodovi koji donose zalihe na Agalegu.

„Kako budu postajali dostupni noviji satelitski snimci, bolje ćemo razumeti ulogu Agalege u komunikacijama u Indijskom okeanu“, kaže on.

Međunarodni institut za strateške studije naziva objekat „nadzornom stanicom“ i kaže da će najverovatnije sadržati obalski radarski sistem za nadzor sličan indijskoj opremi drugde na Mauricijusu.

Indijska vlada je odbila da odgovori na pitanja u vezi sa Agalegom i uputila BBC na ranija saopštenja na njenoj internet stranici.

U jednom od njih, premijer Narendra Modi rekao je da su Indija i Mauricijus „prirodni partneri“ u pomorskoj bezbednosti, koji se suočavaju sa tradicionalnim i netradicionalnim izazovima u regionu Indijskog okeana.

Dve zemlje su imale bliski odbrambeni odnos još od sedamdesetih.

Savetnik za nacionalnu bezbednost zemlje, njen šef obalske straže i šef policijskog helikopterskog eskadrona su svi indijski državljani i oficiri indijske spoljne obaveštajne službe, mornarice i vazduhoplovnih snaga.

Obe strane bi volele da se ovaj objekt doživi kao „kompleks čija je svrha pre proširenje kapaciteta nego bilo kakva direktnija vojna upotreba“, kaže profesor Harš Pant, sa Indijskog instituta na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Nije tajna, međutim, da su Indija i njeni zapadni saveznici zabrinuti zbog sve većeg kineskog prisustva u Indijskom okeanu.

Iako nije neobično da velika zemlja otvara vojnu stanicu na teritoriju manjeg saveznika, građevinski radovi na Agalegi su zabrinuli neke ostrvljane.

Veliki broj oblasti, među njima neke od plaža sa belim peskom na obodima ostrva, već su ograđene, tvrde ostrvljani.

Takođe, stalno kolaju glasine da će selo La Forš progutati indijska infrastruktura koja je izrasla oko njega i da će deset porodica koje tamo žive biti proterane.

„To će postati ograđene oblasti isključivo dostupne Indijcima“, kaže Laval Supramanien, predsednik Udruženja prijatelja Agalege.

On strahuje da će se „Agalega pretvoriti u priču o ostrvima Čagos“ – što je zabrinutost koju deli 26-godišnji majstor Bili Henri, sin stanovnika Agalege i žene proterane sa ostrva Čagos.

„Moja majka je izgubila ostrvo“, kaže Henri. „Moj otac će biti sledeći.“

Veliki broj stanovnika Agalege potiče iz porodica koje je oštetilo iseljenje sa ostrva Čagos, 2.000 kilometara na istok, pošto ih je vlada Ujedinjenog Kraljevstva 1965. godine proglasila britanskom teritorijom i dala SAD dozvolu da izgradi komunikacionu stanicu na najvećem ostrvu Dijego Garsija.

To je postepeno postala prava pravcata vojna baza.

Bili Henri strahuje da vlada, u čijem je vlasništvu svo zemljište na Agalegi i koja je jedini poslodavac, pokušava da učini uslove života toliko lošim da će svako na kraju otići.

On ukazuje na probleme sa zdravstvom i obrazovanjem, svedenim ulaganjem u lokalnu privredu i nedostatak prilika za posao, baš kao i zabranu da meštani otvaraju vlastite firme.

Portparol vlade Mauricijusa rekao je za BBC da ni od koga neće biti traženo da ode i da meštanima samo nije dozvoljeno da ulaze na aerodrom i u luku – objekte za koje kaže da će pomoći u kontroli piraterije, trgovine drogom i nedozvoljenim ribarenjem.

Mauricijus takođe negira sugestije da će Agalega udomiti vojnu bazu, rekavši da nacionalna policija i dalje ima punu kontrolu nad teritorijom.

Međutim, on priznaje da će Indija pomagati u „održavanju i vođenju“ novih objekata, koji su izgrađeni indijskim sredstvima.

Vlade Mauricijusa i Indije kažu da su poboljšanja morskog i vazdušnog saobraćaj osmišljena tako da od njih imaju koristi ostrvljani i da im pomogne da ih izvuče iz siromaštva.

Ali meštani kažu da se to nije dogodilo: još uvek svake godine postoje samo četiri trajekta do glavnog ostrva Mauricijusa i nema putničkih letova.

Stanovnici Agalege kažu da im je zabranjen pristup novoj bolnici koju su izgradili Indijci, iako se saopštenje vlade Mauricijusa razmetalo njenim operacionim salama, rendgenskim aparatima i zubarskom opremom.

Bili Henri kaže da dečak koji je pretrpeo opekotine od ulja za kuvanje, kome je bila potrebna veća pomoć od one koju je mogao da pruži zdravstveni centar na severu ostrva, nije primljen u bolnicu u oktobru.

„Ona je samo za Indijce!“, kaže on.

Povređeni dečak i njegovi roditelji su umesto toga bili prebačeni avionom na glavno ostrvo Mauricijusa.

Laval Supramanien kaže da je dečak još uvek u bolnici tamo i da će porodica ostati na glavnom ostrvu sve dok sledeći brod ne bude pošao za Agalegu.

Vlada Mauricijusa nije odgovorila kad je bila zamoljena da prokomentariše muke dečaka sa opekotinama.

Indijska vlada je odbila da komentariše.

U skorašnjem govoru pred parlamentom Mauricijusa, premijer Pravind Jugnaut je rekao da je socio-ekonomski razvoj Agalege viši nego ikad na agendi njegove vlade.

Osmišljen je „master plan“ za poboljšanje zdravlja i obrazovanja, saobraćajnih veza i rekreacionih ustanova za stanovnike ostrva i za razvijanje ribolovačkog sektora, kao i eksploataciju nusproizvoda kokosa, rekao je on.

Ali nepoverenje izaziva činjenica da ni Indija ni Mauricijus nisu objavili detalje memoranduma o razumevanju iz 2015. godine, tako da su njihovi planovi za budućnost nepoznati.

• Velika Britanija predala suverenitet nad Čagos ostrvima Mauricijusu
• Narendra Modi: Kontroverzna politika indijskog premijera
• Upoznajte autističnog britanskog obaveštajca službe MI5
• „Havanski sindrom": Novinari optužili Ruse, Moskva odlučno negira
• Duboka država: Mit, teorija zavere ili istina
• BBC otkriva: Tajni kompleks koji pravi tehnološke naprave za britanske špijune

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.09.2024)