У Представничком дому Конгреса остаје статус кво између демократа и републиканаца

Иако је Доналд Трамп победио на америчким председничким изборима, а републиканци су у горњем дому Конгреса, Сенату, освојили већину, резултати гласања за Представнички дом Конгреса, у којем је две године владао хаос, указују на изненађујућу одлуку гласача у корист постојећег статус кво: републиканци опет имају изразито танушну већину посланика.Са таквом већином, која је додатно смањена тиме што је Трамп неке од републиканских посланика позвао да раде у његовој администрацији, "сваки појединачни глас ће имати значај", рекао је шеф Представничког дома, републиканац Мајк Џонсон, додавши: "Јер ако се неко разболи, или има саобраћајку, или му касни авион, то утиче на гласање".

Пре две године, републиканцима је успело да преотму контролу над Представничким домом од демократа, али је групица крајње десних и конзервативних републиканских посланика условила свој пристанак да шеф представничког дома постане Кевин Макарти тиме да се у пословник унесе правило да је за покретање његовог опозива довољно да то затражи само један посланик.

Управо то правило је коштало Макартија функције, што је био догађај без преседана у америчкој политици, па су републиканци, после вишеседмичних међусобних свађа, са великом муком изабрали Мајка Џонсона за Макартијевог следбеника, а Џонсон је потом, да би избегао уцењивачка понашања из редова своје странке, законе доносио у сарадњи са посланицима Демократске партије.  

Према оцени АП, гласачи су се после једне од најхаотичнијих и најмање продуктивних сесија доњег дома Конгреса у модерној историји ипак одлучили за статус кво, који заправо више личи на пат позицију.

У борби за 435 посланичких места, конкуренти и једне и друге странке успели су да преотму по седам места, а широм државе само осам ранијих посланика је изгубило у изборним тркама са конкуренцијом. 

Резултати, оцењује АП, указују на то колико се политичка динамика ушанчила у доњем дому Конгреса који би требало да буде одраз воље народа на терену. На њу нису утицали ни победа Доналда Трампа у свих седам колебљивих држава, нити чињеница да је он први пут освојио већину гласова грађана, а не само електора, а није утицао ни двогодишњи хаос у Представничком дому.

Уместо тога, борба за контролу над Представничким дому водила се у само неколико десетина политички подељених округа, и још мање истински неизвесних трка. Истовремено, у политички адвертајзинг за изборе у доњем дому слило се укупно 1,5 милијарди долара, показује истраживање организације Оупен сикритс (Опен Сецретс) која прати трошење новца у политичком животу.

Републиканци су задржали танушну контролу над Представничким домом само зато што су у Пенсилванији успели да преотму два посланичка места од демократа, и још три у Северној Каролини, где је локална скупштина под контролом републиканаца спровела мењање граница изборних округа - такозвани геримандеринг - и тиме дала предност кандидатима ове странке.

Демократе су, пак, најбоље прошле у Њујорку, где су преотели три посланичка места од републиканаца, а то им је пошло за руком са још два места у Луизијани и Алабами, где су судови наложили да се границе изборних округа прилагоде потреби за поштенијим представљањем црних гласача.

Пошто су републиканци годинама кроз "геримандеринг" (мењање граница изборних подручја зарад промене резултата у своју корист) узимали више гласова од очекиваног, демократе су им узвратиле кроз преобликовање округа у своју корист - и то је у суштини донело нерешен резултат на изборном терену.

"Последице се огледају у томе што народни Представнички дом једва да одражава вољу народа. Гласачи имају веома мала шансе да тамо измене равнотежу моћи - чак и кад им се расположење мења", рекао је Дејвид Дејли, стручњак за геримандеринг из организације Фер воут, која се бори за изборне реформе.

Фер воут процењује да је сада 85 одсто посланичких места сигурно за увек исту странку - што је највише у последње две деценије, а политичка поларизација игра улогу у том тренуду. 

Једна од последица је да посланици све мање теже двостраначкој сарадњи, а више се плаше својих опонената на страначким предизборима који их критикују због тога што нису довољно верни својој странци. 

Посланичка места на изборима изгубило је неколико републиканаца и демократа који су увек били спремни за двостраначку сарадњу. 

Иако републиканци у Представничком дому сада не помињу сарадњу са демократама, с обзиром да су освојили контролу над Сенатом, они ће, да би могли да доносе законе сами, морати да превазиђу и поделе које су Кевина Макартија коштале руководећег места и стално висиле над главом његовом следбенику на функцији, Џонсону.

А пукотине у јединству већ се јављају, јер Џонсона очекује гласање о реизбору, и још трају прегањања око тога да ли да се задржи садашњи правилник према којима један посланик може да доведе до гласања о поверењу првог човека Представничког дома.

И без тога, готово било који републикански посланик може блокирати усвајање закона који предложи његова странка - јер она има танушну већину која ће износити свега неколико посланика када се преброје гласови са још неколико тесних трка за посланичка места. Најконзервативнији републиканци су већ умели да прибегавају овој тактици.

"Као и обично, биће Конгресу веома тешко да обави било какав посао", оценио је Роб Спил, професор политичких наука у школи Пен Стејт Бехренд.

(Бета, 18.11.2024)