Универзитет у Београду не искључује привремену обуставу рада због Закона о високом образовању

Универзитет у Београду најавио је данас да ће, уколико не буду уважени њихови захтеви у вези допуна Закона о високом образовању, којима се подразумева долазак страних универзитета у Србију, бити принуђен да предузме одговарајуће мере, које, између осталог, могу подразумевати и привремену обуставу рада.

"Универзитет у Београду овим обавештава представнике државе и јавност да ћемо, уколико се не уваже наши аргументовани захтеви, бити принуђени да предузмемо одговарајуће мере које, између осталог, могу подразумевати и привремену обуставу рада", наводи се у саопштењу Универзитета које је потписао ректор Владан Ђокић.

Представници српских универзитета у претходном преиоду противили су се допунама Закона о високом образовању јер сматрају да ће страни универзитети добити повлашћени положај у односу на домаће, јер ће, између осталог, добијати субвенције од државе и моћи да раде по акредитивним програмима из земаља из којих долазе.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је да тај Закон неће бити повучен из скупштинске процедуре и позвала представнике универзитета да предложе амандмане.

Београдски универзитет је у саопштењу изразио дубоку забринутост поводом најављених законодавних, организационих и системских промена у области високог образовања, због чега је навео да инсистира да се пре њихове евентуалне имплементације спроведе најшира стручна и јавна расправа, како би се избегле далекосежне негативне последице по домаће високошколске установе и друштво у целини.

Оценили су да допуне Закона о високом образовању садрже суштинске недостатке које их чине неприхватљивим, додајући да разлози на којима почива предложена допуна "нису легитимни и сврсисходни и не могу се оправдати са становишта интереса и вредности образовног система Србије".

"Увођењем члана 52а Закона страни универзитети се недвосмислено привилегују потписивањем споразума и добијањем дозволе за рад од стране Министарства просвете без поступка акредитације. На тај начин се девалвира не само рад Националног тела за акредитацију и обезбеђивање квалитета у високом образовању, већ се и сви универзитети у Србији (и државни и приватни) доводе у изразито неравноправан положај", додаје се у саопштењу.

Нагласили су да су трошкови акредитације веома високи, тако да сваки циклус акредитације представља "тежак удар на буџете факултета".

"Најављено субвенционисање страних универзитета - ослобађање процеса акредитације у Србији, као и субвенционисање студената, насупрот дугогодишњем недовољном улагању у високо образовање, примери су дискриминаторног поступања којим се доводи у питање уставност предложених допуна, али је и потенцијални генератор класних и социјалних неједнакости у друштву", пише у саопштењу.

У образложењу Предлога измене Закона се, како су додали, наводи да је разлог за доношење интересовање престижних светских универзитета да отворе испоставе у Србији, због чега је Универзитет у Београду упитао који је критеријум престижности, ако се има у виду да тај и Универзитет у Новом Саду налазе у првих два до три одсто на Шангајској листи.

"Поред тога, у појединим научним областима високо се рангирају и Универзитет у Нишу и Универзитет у Крагујевцу. Да ли то значи да ће универзитети који долазе у Србију бити боље рангирани од наших универзитета", упитао је београдски универзитет у саопштењу.

Оценили су и да је предлог допуна закона ушао у скупштинску процедуру на нетранспарентан начин, уз заобилажење Радне групе за израду измена и допуна Закона о високом образовању, и то "у току њеног озбиљног рада на новелирању овог системског закона", односно да о допунама нису имали прилике да се изјасне Радна група, Конференција универзитета Србије и остали чланови академске заједнице, што сматрају неприхватљивим.

"На основу наведених аргумената, сматрамо да предложена допуна Закона о високом образовању треба да се повуче из скупштинске процедуре, јер би се њеним усвајањем и применом урушили темељи националног система високог образовања. Овим изражавамо и спремност да кроз Радну групу учествујемо у преобликовању предложене одредбе у циљу отклањања наведених суштинских недостатака. Универзитет у Београду није против конкуренције, већ против неједнаких услова и неоправданог привилеговања страних универзитета на уштрб институција од националног и историјског значаја", додаје се у саопштењу.

Београдски универзитет указао је и на низ проблема у финансирању државних високошколских установа, "почев од материјалних трошкова које држава, током претходних година, исплаћује факултетима у износу који, по правилу, не прелази једну четвртину укупних трошкова, чињенице да многи факултети раде у неадекватним објектима и са дотрајалом опремом, до непримерене цене рада на факултетима, која је нижа од цене рада у основним и средњим школама".

Универзитет је због тога апеловао на Владу Србије да уредно и у складу са законом и другим прописима измирује материјалне трошкове високошколских установа и изједначи цену рада у високом образовању са основним и средњим образовањем.

"Тиме би се значајно допринело стварању услова за достојанственије обављање наше професије, али би се и мотивисали најбољи кадрови да своју каријеру граде у високошколским установама. Молимо да се не заборави - од квалитета запослених наставника умногоме зависи резултат образовног процеса", пише у саопштењу.

Оценили су и да увођење Система за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање, који ће у огромној мери променити начин функционисања високошколских установа у сфери финансијског пословања, и поред апела ректора седам државних универзитета, који су се обратили са захтевом за одлагање његове примене због бројних техничких проблема, али и неприпремљености и недовољној обучености свих актера који ће га користити и контролисати, представља "велики терет за академску заједницу".

"Рок за обучавање и прилагођавање је непримерено кратак, те са разлогом држимо да би одлагање било једино разумно и целисодно решење. Универзитет у Београду се не противи организационо-техничким новинама, али сматра да се оне морају уводити на адекватан начин, уз одговарајућу припрему, обуку и усклађивање свих учесника у овом сложеном процесу, а након системског решавања питања финансирања високог образовања у Србији", додаје се.

(Бета, 20.11.2024)