Зашто млади све раније ступају у сексуалне односе

Када јој је десетогодишња ћерка испричала да су у школи разговарали о пубертету и сексу, Драгана Томовић из Београда била је збуњена и узнемирена.

„Предавање је организовала учитељица, а са децом је причала мајка ученика која је докторка.

„Мислила сам да је рано да се у том узрасту говори о сексу, али сада, две године касније, верујем да са децом треба и раније разговарати“, каже Томовић за ББЦ на српском.

Последње истраживање Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ из 2022. године показује да је 16,9 одсто анкетираних ученика првог разреда средњих школа у Србији већ имало сексуално искуство.

Њих 22,6 одсто је навело да су први секс имали пре 12. године.

У истраживању обављеном 2018, 11,9 средњошколаца је навело да су први сексуални однос имали са 11 година или мање.

Период уласка у пубертет, физички развој, животне околности, васпитање и припадност одређеним групама само су неки од фактора који могу да утичу на време буђења сексуалне жеље, каже Илијана Мажибрада, начелница Дечије гинекологије Института за мајку и дете у Београду.

„Младима су лако доступни порнографски садржаји, ту је и утицај вршњака који воле да се хвале, а и жеља тинејџера да се не разликују такође могу бити разлози раног ступања у сексуалне односе&qуот;, објашњава гинеколошкиња за ББЦ на српском.

• Како шарени једнорог може да објасни детету шта је гонореја
• Сексуално васпитање можда и не мора да буде тако осетљиво питање
• Здравствени ризици прераног сексуалног сазревања
• Школа у Тексасу у којој је свака ученица и мајка

Полна и психичка зрелост

Да би дечаци од 10 или 11 година били сексуално зрели, потребна им је хормонска потпора која се јавља у пубертету када се „буде” тестиси и почиње да расте пенис, каже Мажибрада.

„Да би се доживела ерекција, касније и пенетрација, мора да постоји одређен ниво хормона тестостерона”, објашњава.

Лекари су „увек обазриви када је реч о сексуално активним људима млађим од 14 година, због повећаног ризика да могу да буду жртве сексуалног насиља.&qуот;

„Ако је девојчици партнер вршњак, годину или две старији од ње, онда можемо да верујемо да је реч о експериментисању и истраживању.

„Међутим, када нам дође сексуално активна девојчица млађа од 14, а партнер је старији три и више година, сматрамо да се ради о злостављању и случај се пријављује полицији”, каже гинеколошкиња.

О сексу се (не) прича тамо где треба

У школама у Србији нема часова сексуалног образовања, па не треба да чуди истраживање Батута, каже Александра Аксентијевић, коауторка публикације о сексуалном и репродуктивном здрављу младих Аутономног женског центра АЖЦ.

„Реално је да млади ступају рано у сексуалне односе, с обзиром да тренутно не постоји никакво институционално образовање”, указује.

До сада је двапут покушано увођење сексуално васпитање у школе, каже.

„Први пројекат је био од 2013. до 2016. у Војводини и резултати су били добри, па није јасно што је прекинуто.

„Онда је пројекат из 2016. Инцест траума центра и Министарства просвете наишао на велики отпор, иако је првенствено прављен да се деца заштите од сексуалног насиља”, прича Аксентијевић.

Против пројекта су се побунили синдикати просвете, удружења родитеља и стручњаци, који су сматрали да садржај није примерен узрасту ученика.

Министарство је повукло публикацију, а после тога више никоме није пало на памет да нешто слично предложи, каже Аксентијевић.

За разлику од Србије, где деца добијају информације о сексуалном образовању само захваљујући доброј вољи наставника, у већини европских земаља је стандард да се са децом говори о сексу од најранијих година, прилагођено њиховом узрасту.

Шта је показало истраживање

Међународно истраживање о здравственом понашању ученика је рађено у 107 основних и средњих школа у Србији.

Студија се ради сваке четири године у земљама Европе и Северне Америке, у сарадњи са Светском здравственом организацијом.

Репродуктивно здравље је само део овог истраживања.

Највећи број испитаних ученика првог разреда средње школе - њих 41,3 одсто - изјавило је да је први секс имало у 15. години.

„Ако деца немају информацију шта заправо значи ступање у сексуални однос, очекивано је да то раде из радозналости.

„Они морају да знају не само како да се заштите од нежељене трудноће и полно преносивих болести, већ и шта значи однос између две особе, зашто се то ради и када могу бити у опасности”, каже Аксентијевић.

О сексу треба да се прича и у породици

Драгана Томовић, чија ћерка сада похађа шести разред, не крије да јој је било непријатно када је чула да су у школи причали о сексу и пубертету када је девојчица имала 10 година.

„Касније сам схватила да је добро што су бар један час издвојили за ту тему, јер са мном не би још дуго о томе говорила.

„Било је тада неких родитеља који су се побунили”, каже ова 45-годишњакиња.

Стручна и популарна литература помажу јој да са ћерком пролази кроз одрастање и сазревање.

„Кад сам била у њеним годинама, са мном нико није ништа причао, већ смо кришом гледали на телевизију или читали у енциклопедији, али није ни то добро“, оцењује.

Контрацепција није на првом месту

При последњем сексуалном односу, кондом је користило нешто мање од две трећине испитаних, подаци су из Батутовог извештаја.

Кондом као заштиту од полно преносивих болести и нежељене трудноће при последњем сексу није користило 24,7 одсто петнаестогодишњака.

Сваки десети није знао да ли је уопште користио заштиту.

„Степен бриге о сопственом здрављу значајно је опао.

„Број младих у двадесетим годинама који имају или су имали неку полно преносиву инфекцију иде и до 30 одсто“, каже Дарко Лазаревић, председник Омладине ЈАЗАС-а, организације за борбу против сиде.

Према извештају Светске здравствене организације, око 30 одсто адолесцената није користило кондом, а ни контрацептивну пилулу при сексуалном односу.

Између 2014. и 2022. године, проценат младих који су користили заштиту приликом секса пао је са 70 на 61 одсто међу младићима, док је тај проценат 57 код девојака.

Подаци су забрињавајући, али не и изненађујући, казао је Ханс Клуге, регионални директор СЗО за Европу.

• Зашто младе жене не користе контрацепцију у Босни и Херцеговини
• Сифилис: Повратак заборављене полне болести у Србију

Када тинејџерка роди дете

Тинејџери који рано ступају у сексуалне односе могу да се суоче са нежељеном трудноћом и пратећим проблемима.

„Девојчице имају осећај напуштања, безвредности, самооцењивања, долази до проблема у школи и породици, а немогућност да истолеришу хормонску буру доводи често до адолесцентске кризе”, објашњава докторка Мажибрада.

Осим што су неискусни, тинејџери често користе методу прекинутог односа, ризичну јер не чува од нежељене трудноће, упозорава она.

Трудноћа и мајчинство у тинејџерском добу носи бројне ризике - од угроженог здравља, проблема на порођају до социјалних и егзистенцијалних последица, указује гинеколошкиња.

Драгана Томовић верује да је разговор кључ свега.

„Ћерка ми је помогла да превазиђем сав стид који сам имала да са њом причам о пубертету и сексуалном односу.

„Никада о томе нисам причала са мајком и тек сада схватам колико је то било погрешно”, каже Томовић.

• Шта је полно преносива инфекција и како се заштитити
• Да ли је младима у Србији потребно сексуално образовање: „Неке девојке не знају шта је менструација“
• Маријана о сексу: Блогерка која жели отворен разговор о нашим телима
• Зашто је младима у Србији све теже да стекну пријатеље
• Крај серије 'Сексуално образовање', ауторка поносна

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.30.2024)