Насилништво је наш језик, наш тоналитет, наша поетика
Радар 06.12.2024 | Лазар Џамић
Последње средство за превенцију насиља је закон; тада је већ касно, посебно ако су закони украс за мачкин реп или имамо два закона: један за „нас“ и други за „њих“. Насилници не знају другачије, они немају осећај за друге и за последице; насилници делују по импулсу или по интересу. Они о закону не размишљају, посебно ако је на њиховој страни
Друштва су нам „дежа ви“, животи су нам „дежа ви“, ми смо „дежа ви“… Не волим да се понављам и гледам уназад, али ме наше стање тера на то. Као што већ рекох, сви смо ми створења система. Ми смо слика наше средине, или као њено испољавање (већина) или као њена супротност (мањина). Наша средина је средина насилништва (Басара и ја смо већ одавно на истој партитури на ову тему). Физичка доминација је врхунска вредност, посебно ако је прати институционална моћ.
