Pad režima Bašara al-Asada u Siriji posle skoro 25 godina, Rusija mu pruža utočište

Ulazak sirijskih pobunjenika u Damask, glavni grad Sirije, posle munjevite ofanzive širom zemlje, označio je i kraj skoro 25-godišnje vladavine predsednika Bašara al-Asada.

Bašar al-Asad je postao predsednik 2000. godine, nasledivši preminulog oca na toj funkciji.

Hafez, a potom Bašar al-Asad vladali su Sirijom više od 50 godina.

Oslanjao se najviše na vojnu pomoć Rusije, Irana i grupa koje podržava Teheran, a pre svega libanskog Hezbolaha, da ostane na vlasti sve do sada.

Okončali smo vladavinu Bašara al-Asada, budućnost pripada nama, poručio je vođa pobunjenika Abu Muhamed al-Džavlani.

Bašar al-Asad je napustio Damask neposredno pre ulaska sirijskih pobunjenika u grad 8. decembra i trenutno je sa porodicom u Moskvi, gde će dobiti politički azil, prenose ruski državni mediji, pozivajući se na izvore u Kremlju.

BBC za sada ne može da potvrdi ove informacije.

Iz Rusije je ranije saopšteno da je sirijski predsednik Bašar al-Asad napustio funkciju i zemlju posle pregovora sa „drugim učesnicima u oružanom sukobu" i dao uputstva za miran prenos vlasti.

U saopštenju ruskog Ministarstva poslova navedeno je da Rusija nije bila uključena u te pregovore i da su njene vojne baze u Siriji u stanju pripravnosti, ali da nisu ugrožene.

Moskva je navela da je u kontaktu sa „svim grupama u sirijskoj opoziciji, koji su garantovali bezbednost ruskim vojnim bazama i diplomatskim ustanovama u Siriji".

Više o Bašaru al-Asadu pročitajte ovde.

Građanski rat u Siriji počeo je 2011. godine nakon što su Asadove snage brutalno ugušile mirne, prodemokratske demonstracije u u južnom gradu Deri.

Kad je sirijska vlada upotrebila silu da bi ugušila ovu pobunu, širom zemlje su izbili protesti na kojima je tražena Asadova ostavka.

Od tada je zemlja bila u razornom građanskom ratu u kojem je ubijeno više od pola miliona ljudi, a 12 miliona je primorano da napusti domove.

• Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga
• Ko su pobunjenici u Siriji
• Ko je vođa sirijskih pobunjenika Abu Muhamed al-Džavlani

Pobunjenici, koje predvodi islamistička grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS), pre 12 dana pokrenuli su veliku ofanzivu na severozapadu Sirije.

Najpre su zauzeli Alepo, drugi najveći grad u zemlji, da bi redom osvajali Hamu, pa Homs, sa glavnim ciljem da dođu do Damaska.

Samo dan ranije, iz kabineta sirijskog predsednika negirali su da je pobegao iz zemlje.

Oko šest sati ujutro po lokalnom vremenu u nedelju, 8. decembra pobunjenici su ušli u Damask, zauzeli zatvor Sajdnaja u blizini grada i oslobodili zatvorenike, uglavnom protivnike režima Bašara al-Asada.

Aktivisti za ljudska prava kažu da je tamo ukupno pogubljeno između 5.000 i 13.000 ljudi u tajnosti u prvih pet godina rata.

Pobunjenici su potom upali u državnu televiziju i u Radio Damask i objavili da su zbacili režim predsednika Bašara al-Asada i oslobodili političke zatvorenike.

Pozvali su „mudžahedine [odnosno ratnike] i građane da osiguraju bezbednost imovine slobodne sirijske države".

„Živela Sirija, slobodna i ponosna!", poručili su pobunjenici.

Ulazak sirijskih pobunjenika u Damask propraćen je oduševljenjem mnogih koji su izašli na ulice, pucanjem u vazduh, ali i obaranjem bista dosadašnjih vlastodržaca.

Prema poslednjim informacijama, pobunjenici sada drže pod kontrolom sve veće gradove u Siriji, počev od Damaska, potom drugi i treći grad po veličini, Alepo i Homs, kao i najveći grad na istoku, Deir al-Zur.

Asadova rezidencija opljačkana i uništena

Nekoliko sati pošto su pobunjenici zauzeli Damask i poglasili policijcki čas u zemlji, jedna od palata u kojoj je godinama živeo Bašar al-Asad gotovo da je uništena i opljačkana.

BBC reporteri javljaju da je mnogo ljudi ulazilo i izlazilo iz rezidencije.

Odnosili su predmete kao vid osvete za godine ugnjetavanja i siromaštva tokom vladavine porodice Asad.

Zgrada je skoro ispažnjena i ostalo je nekoliko komada nameštaja.

Scene su haotične, javlja Lina Sindžab, BBC reporterka, koja u Siriji živi deset godina.

Pripadnici pobunjeničke grupe HTS uspeli su da stave situaciju pod kontrolom, nazivajući pljačku „neprihvatljivom".

Reagovanja iz sveta

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je sirijski predsednik Bašar al-Asad pobegao iz zemlje nakon što je izgubio podršku Rusije.

„Njegova zaštitnica Rusija, na čelu sa Vladimirom Putinom, više nije bila zainteresovana da ga štiti", ocenio je Tramp u objavi na njegovoj mreži Istina (Truth Social).

Predstavnici nekoliko evropskih zemalja pozdravili su vest da je okončana skoro 25-godišnja vladavina Asada.

„Asad je pao. Tako je uvek bilo i biće za diktatore koji računaju na [ruskog predsednika Vladimira] Putina.

„On uvek izdaje one koji se oslanjaju na njega", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga na društvenim mrežama.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da pad „okrutne diktature" predsednika Bašara al-Asada pruža prilike, ali „ne bez rizika".

Dodala je da će Evropa pomoći u očuvanju „nacionalnog jedinstva" i obnovi „sirijske države koja štiti sve manjine".

Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, napisala je na društvenoj mreži Iks da je „kraj Asadove diktature pozitivan i dugoočekivan razvoj događaja" i da ujedno „pokazuje slabost Asadovih saveznika, Rusije i Irana".

Britanski premijer Kir Starmer pozdravio je, kako je rekao, pad „varvarskog režima" Bašara al-Asada.

„Sirijski narod je predugo patio pod Asadovim varvarskim režimom i pozdravljamo njegov odlazak", rekao je Starmer, pozivajući na mir i stabilnost.

Šta se upravo desilo u Siriji?

Piše Dejvid Griten, BBC novinar

Porodica Asad je gvozdenom pesnicom vodila Siriju 53 godine. Sada je tome došao kraj.

Predsednik Bašar al-Asad preuzeo je vlast 2000. godine, nakon što je njegov otac vladao skoro tri decenije.

Pre trinaest godina, on je brutalno ugušio mirnu, prodemokratsku pobunu, koja se pretvorila u razorni građanski rat.

Više od pola miliona ljudi je ubijeno, a 12 miliona je primorano da napusti domove.

Ali prošle srede, islamistička antivladina grupa pod nazivom Hajat Tahrir al-Šam (HTS) uspešno je povela veliku ofanzivu na severozapadu, zajedno sa savezničkim frakcijama.

Pobunjenici su zauzeli Alepo, drugi po veličini grad u Siriji, a zatim su krenuli na jug niz autoput do glavnog grada Damaska, pošto se sirijska vojska raspala.

Mnogi Sirijci kažu da osećaju novi osećaj slobode, iako su neki zabrinuti za budućnost.

Godinama se činilo da je rat u Siriji završen, kada je Asadova vlada povratila kontrolu nad većinom sirijskih gradova uz pomoć Rusije, Irana i grupa koje podržava Iran.

Linije fronta ostale su uglavnom zamrznute.

Ali veliki delovi zemlje su i dalje bili van kontrole vlade.

To uključuje severne i istočne oblasti koje kontroliše savez naoružanih grupa predvođenih Kurdima koje podržavaju Sjedinjene Države, Sirijske demokratske snage (SDF).

Poslednje uporište pobunjenika bilo je u provincijama Alepo i Idlib, koje se graniče sa Turskom i gde živi više od četiri miliona ljudi, od kojih su mnogi raseljeni.

Enklavom je dominirao HTS, ali su tamo bile smeštene i brojne savezničke pobunjeničke frakcije i džihadističke grupe.

Pobunjeničke frakcije koje podržava Turska - poznate kao Sirijska nacionalna armija (SNA) - takođe su kontrolisale tu teritoriju uz podršku turskih trupa.

Pogledajte video: Rušenje Asadovih bista nakon što su pobunjenici zauzeli Damask

Odmah posle ulaska pobunjenika, u Damasku je napadnuta iranska ambasada.

Na snimku koji je podelila arapska novinska organizacija Al Arabija vidi se oštećenje spoljašnjosti zgrade - razbijeni prozori i prostorije sa papirima razbacanim po podu.

Na snimku se vidi i kako ljudi cepaju velike slike ranije iranskog generala Kasima Sulejmanija, ubijenog u američkom napadu 2020, i vođe libanskog Hezbolaha Hasana Nasralaha, koga je Izrael ubio u vazdušnom napadu na Bejrut septembra 2024.

Iran i grupe koje Teheran podržava, poput Hezbolaha, bile su među najvećim saveznicima sirijskog predsednika.

Iz Amerike je poručeno da će njene snage ostati prisutne u istočnoj Siriji i preduzeće mere neophodne da spreče ponovno oživljavanje Islamske države, rekao je zamenik pomoćnika sekretara za odbranu za Bliski istok Den Šapiro.

Izraelska vojska je saopštila da neće intervenisati povodom događaja u Siriji, prenose novinske agencije.

Ta zemlja je, međutim, objavila da je razmestila snage u tampon zoni koju nadgledaju UN i na više mesta koja su neophodna za odbranu, u svetlu događaja u susednoj arapskoj zemlji.

Navedeno je da su snage tamo raspoređene kako bi obezbedile stanovnike dela Golanske visoravni pod kontrolom Izraela.

Kraj Asadove vladavine uticaće na ravnotežu snaga u regionu

Analiza Huga Bačege, BBC dopisnika sa Bliskog istoka

Pad Bašara al-Asada do pre samo nedelju dana bio je nezamisliv.

On je nasledio strogo kontrolisani i represivni način vladanja njegovog oca, ali su u početku postojale nade da bi mogao da bude otvoreniji i manje brutalan.

Nadanja su bila kratkog daha.

Asad će zauvek ostati upamćen kao čovek koji je brutalno ugušio mirne proteste protiv njegovog režima 2011. godine, koji su doveli do građanskog rata.

On je uz pomoć savezničkih zemalja, Rusije i Irana, razbio opoziciju i opstao na vlasti.

Oslanjao se na rusku vazduhoplovnu moć i iransku vojsku na kopnu, u vidu milicija koje je Teheran sponzorisao, a među kojima je bila i libanska grupa Hezbolah.

Ta pomoć je ovog puta izostala.

Njegovi saveznici, zaokupljeni sopstvenim problemima, u suštini su ga napustili.

Bez pomoći saveznika, Asadove trupe nisu bile u stanju, a na nekim mestima očigledno nisu ni htele, da zaustave pobunjenike.

Kraj 50-godišnje vladavine porodice Asad preoblikovaće ravnotežu snaga u regionu.

Značajan udarac osetiće Iran, jer je Sirija tokom Asadove vladavine bila spona između Teherana i Hezbolaha, odnosno preko njene teritorije je išao transfer oružja i municije toj grupi.

Hezbolah je ozbiljno oslabljen u ratu sa Izraelom.

I Huti, naoružana grupa u Jemenu koju takođe podržava Iran, bili su meta vazdušnih napada.

Grupa je deo „osovine otpora" protiv Izraela, zajedno sa Hamasom u Gazi i Hezbolahom u Libanu.

Svi su sada ozbiljno uzdrmani.

Nova dešavanja slaviće se u Izraelu koji Iran smatra egzistencijalnom pretnjom.

Mnogi ljudi su srećni što Asad odlazi, ali šta će dalje biti?

Pobunjenička grupa Hajat Tahrir al Šam ima korene u Al-Kaidi i nasilnoj prošlosti.

Poslednjih godina su pokušavali da se preobrate u nacionalističku snagu, a njihove nedavne poruke su diplomatskog i pomirljivog tona.

Ipak, mnogi su i dalje zabrinuti, plašeći se šta mogu da urade posle rušenja režima.

• Bašar al-Asad: Od oftalmologa u Londonu do autoritarnog predsednika Sirije
• BBC istraga: Kako su najviši sirijski zvaničnici povezani sa trgovinom drogom

Pogledajte fotografije iz Damaska po ulasku sirijskih pobunjenika:

Zašto se vodi rat u Siriji?

U martu 2011. godine, izbile su prodemokratske demonstracije u južnom gradu Deri, inspirisani ustancima u susednim zemljama protiv represivnih vladara.

Kad je sirijska vlada upotrebila smrtonosnu silu da bi ugušila ovu pobunu, širom zemlje su izbili protesti koji su zahtevali ostavku predsednika.

Nemiri su se raširili, a gušenje pobune se pooštrilo.

Pristalice opozicije su se latile oružja, prvo da bi se odbranile, a potom da bi isterale snage bezbednosti iz vlastitih oblasti.

Asad se zarekao da će ugušiti, kako je rekao, „terorizam podržan iz inostranstva".

Nastale su stotine pobunjeničkih grupa, strane sile su počinjale da zauzimaju strane, a umešale su se i ekstremističke džihadističke organizacije kao što su Islamska država (IS) i Al Kaida.

Nasilje je ubrzano eskaliralo i zemlja je utonula u potpuni građanski rat uvukavši u njega i regionalne i svetske sile.

Poginulo je više od pola miliona ljudi, a 12 miliona je bilo prisiljeno da pobegne iz domova, od čega su oko pet miliona izbeglice ili tražioci azila u inostranstvu.

Pogledajte video: Od Sirije, preko Srbije do Evrope - Halilovo desetogodišnje putovanje

Ko su Hajat Tahrir al Šam?

HTS je osnovan pod drugim imenom, Džabhat al Nusra, 2011. godine kao direktni ogranak Al Kaide.

U njegovom osnivanju je učestvovao lider samozvane Islamske države (IS) Abu Bakr al Bagdadi.

Smatrao se jednom od najefikasnijih i nasmrtonosnijih grupa koje se bore protiv predsednika Asada.

Ali činilo se da je glavna pokretačka snaga HTS-a, njegova džihadistička ideologija umesto revolucionarnog zanosa, što je u ono vreme bilo u suprotnosti sa glavnom pobunjeničkom koalicijom pod sloganom Oslobodite Siriju.

A 2016. godine, lider grupe, Abu Muhamed al Džavlani, javno se ogradio od Al Kaide, rasformirao Džabat al Nusru i osnovao novu organizaciju, koja je uzela ime Hajat Tahrir al Šam kad se godinu dana kasnije spojila sa nekoliko sličnih drugih grupa.

HTS već neko vreme, drži glavno uporište u severozapadnoj pokrajini Idlib, gde je de fakto lokalna administracija, iako su njegovi napori ka postizanju legitimiteta ukaljani navodnim kršenjima ljudskih prava.

Učestvuje i u žestokim unutrašnjim trvenjima sa drugim grupama.

Njegove ambicije izvan Idliba su postale nejasne.

Od razmimoilaženja sa Al Kaidom, njegov cilj je bio ograničen na pokušaje da se ustanovi fundamentalistička islamska vladavina u Siriji umesto šireg kalifata, kao što je Islamska država pokušavala i u tome nije uspela.

Pokazivao je malo znakova da pokušava da oživi sirijski sukob širih razmera i obnovi otpor Asadovoj vlasti nad većim delom zemlje - sve do sada.

Kako je došlo do pobunjeničke ofanzive?

Rat u Siriji je protekle četiri godine delovao kao da je praktično okončan.

Vladavina predsednika Bašara al Asada suštinski je bila neosporena u velikim gradovima u zemlji, dok su neki drugi delovi Sirije ostali van domašaja njegove direktne kontrole.

U njih su spadale oblasti sa kurdskim većinskim stanovništvom na istoku, koje su bile manje-više odvojene od sirijske državne kontrole još od ranih dana sukoba.

Bilo je nekih neprekinutih, mada relativno prigušenih, nemira na jugu, gde je revolucija protiv Asadove vladavine i započela 2011. godine.

U beskrajnoj sirijskoj pustinji, ostaci grupe koja sebe naziva Islamskom državom i dalje predstavljaju bezbednosnu pretnju, naročito tokom sezone lova na tartufe kad ljudi odlaze u oblast da pronađu ovaj izuzetno unosni delikates.

Na severozapadu, pokrajinu drže militantne grupe koje su tamo potisnute na samom vrhuncu rata.

HTS, dominantna sila u Idlibu, pokrenuo je iznenađujući napad na Alepo.

Idlib je nekoliko godina ostajao bojište dok su snage sirijske vlade pokušavale da povrate kontrolu nad njim.

Ali sporazum o primirju iz 2020. godine kom je posredovala Rusija, koja je već dugo Asadov ključni saveznik, i Turska, koja podržava pobunjenike, uglavnom je ostajao na snazi.

Tamo živi oko četiri miliona ljudi.

Većina ih je raseljena iz mesta i gradova koje su Asadove snage povratile od pobunjenika u brutalnom ratu iznurivanja.

Alepo je bio jedno od najkrvavijih bojišta i predstavljao jedan od najvećih poraza pobunjenika.

• Šta je Islamska država
• Golanska visoravan - mesto istorijskih sudara Izraela i Sirije
• Crno zlato: Ko zarađuje od sirijske nafte i koliko

Da bi postigao pobedu, predsednik Asad nije mogao da se osloni samo na nedovoljno opremljenu i loše motivisanu državnu vojsku sastavljenu od regruta, koja je uskoro postala opasno preopterećena i redovno nesposobna da odbrani položaje od pobunjeničkih napada.

Umesto toga, počeo je umnogome da se oslanja na ruske vazduhoplovne snage i iransku vojsku za pomoć na zemlji, uglavnom preko milicija koje sponzoriše Teheran.

U njih je spadao i Hezbolah.

Nesumnjivo je da su šteta koju je Hezbolah nedavno pretrpeo od izraelske ofanzive na Liban, baš kao i izraelski udari na iranske vojne komandante u Siriji, odigrali značajnu ulogu u odluci džihadista i pobunjeničkih grupa u Idlibu da pokrenu ovaj nagli, neočekivani pokret na Alepo.

U poslednjih nekoliko meseci, Izrael je pojačao napade na grupe povezane sa Irakom, kao i njihove linije snabdevanja, nanoseći ozbiljnu štetu mrežama koje su činile ove milicije, među njima i Hezbolah, operativnim u Siriji.

Bez njih, snage predsednika Asada sada su ostale nebranjene.

Pogledajte video: Sirijski vojni vrh i veze sa trgovinom drogom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.08.2024)