Ko su pobunjenici u Siriji

Pobunjeničke snage su pokrenule najveću ofanzivu protiv sirijske vlade godinama unazad.

Za samo nešto više od nedelju dana uspostavile su kontrolu nad drugim najvećim gradom u zemlji Alepom, gradom Hama, a počele su da ulaze i u treći grad po veličini, Homs.

U južnoj Siriji blizu jordanske granice, lokalni pobunjenici su navodno zauzeli veći deo oblasti Dera, mesto rođenja pobune protiv predsednika Bašara al Asada 2011. godine.

Iznenađujuća ofanziva na sever naišla je na vrlo malo otpora sirijske vojske, koja je povukla snage iz Alepa, kao i iz Hame i drugih oblasti.

Napad je predvodila islamistička militantna grupa Hajat Tahrir al Šam (HTS), koja ima dugi i angažovani istorijat u sirijskom sukobu.

Ujedinjene nacije, SAD, Turska i u druge zemlje poglasile su HTS terorističkom organizacijom.

• Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga
• Zašto rat u Siriji rat traje više od decenije
• Ko je vođa sirijskih pobunjenika Abu Muhamed al-Džavlani

Ko su Hajat Tahrir al Šam?

HTS je osnovan pod drugim imenom, Džabhat al Nusra, 2011. godine kao direktni ogranak Al Kaide.

U njegovom osnivanju je učestvovao lider samozvane Islamske države (IS) Abu Bakr al Bagdadi.

Smatrao se jednom od najefikasnijih i nasmrtonosnijih grupa koje se bore protiv predsednika Asada.

Ali činilo se da je glavna pokretačka snaga HTS-a, njegova džihadistička ideologija umesto revolucionarnog zanosa, što je u ono vreme bilo u suprotnosti sa glavnom pobunjeničkom koalicijom pod sloganom Oslobodite Siriju.

A 2016. godine, lider grupe, Abu Muhamed al Džavlani, javno se ogradio od Al Kaide, rasformirao Džabat al Nusru i osnovao novu organizaciju, koja je uzela ime Hajat Tahrir al Šam kad se godinu dana kasnije spojila sa nekoliko sličnih drugih grupa.

HTS već neko vreme, drži glavno uporište u severozapadnoj pokrajini Idlib, gde je de fakto lokalna administracija, iako su njegovi napori ka postizanju legitimiteta ukaljani navodnim kršenjima ljudskih prava.

Učestvuje i u žestokim unutrašnjim trvenjima sa drugim grupama.

Njegove ambicije izvan Idliba su postale nejasne.

Od razmimoilaženja sa Al Kaidom, njegov cilj je bio ograničen na pokušaje da se ustanovi fundamentalistička islamska vladavina u Siriji umesto šireg kalifata, kao što je Islamska država pokušavala i u tome nije uspela.

Pokazivao je malo znakova da pokušava da oživi sirijski sukob širih razmera i obnovi otpor Asadovoj vlasti nad većim delom zemlje - sve do sada.

Zašto se vodi rat u Siriji?

U martu 2011. godine, izbile su prodemokratske demonstracije u južnom gradu Deri, inspirisani ustancima u susednim zemljama protiv represivnih vladara.

Kad je sirijska vlada upotrebila smrtonosnu silu da bi ugušila ovu pobunu, širom zemlje su izbili protesti koji su zahtevali ostavku predsednika.

Nemiri su se raširili, a gušenje pobune se pooštrilo.

Pristalice opozicije su se latile oružja, prvo da bi se odbranile, a potom da bi isterale snage bezbednosti iz vlastitih oblasti.

Asad se zarekao da će ugušiti, kako je rekao, „terorizam podržan iz inostranstva".

Nastale su stotine pobunjeničkih grupa, strane sile su počinjale da zauzimaju strane, a umešale su se i ekstremističke džihadističke organizacije kao što su Islamska država (IS) i Al Kaida.

Nasilje je ubrzano eskaliralo i zemlja je utonula u potpuni građanski rat uvukavši u njega i regionalne i svetske sile.

Poginulo je više od pola miliona ljudi, a 12 miliona je bilo prisiljeno da pobegne iz domova, od čega su oko pet miliona izbeglice ili tražioci azila u inostranstvu.

Kako je došlo do pobunjeničke ofanzive?

Rat u Siriji je protekle četiri godine delovao kao da je praktično okončan.

Vladavina predsednika Bašara al Asada suštinski je bila neosporena u velikim gradovima u zemlji, dok su neki drugi delovi Sirije ostali van domašaja njegove direktne kontrole.

U njih su spadale oblasti sa kurdskim većinskim stanovništvom na istoku, koje su bile manje-više odvojene od sirijske državne kontrole još od ranih dana sukoba.

Bilo je nekih neprekinutih, mada relativno prigušenih, nemira na jugu, gde je revolucija protiv Asadove vladavine i započela 2011. godine.

U beskrajnoj sirijskoj pustinji, ostaci grupe koja sebe naziva Islamskom državom i dalje predstavljaju bezbednosnu pretnju, naročito tokom sezone lova na tartufe kad ljudi odlaze u oblast da pronađu ovaj izuzetno unosni delikates.

Na severozapadu, pokrajinu drže militantne grupe koje su tamo potisnute na samom vrhuncu rata.

HTS, dominantna sila u Idlibu, pokrenuo je iznenađujući napad na Alepo.

Pogledajte video: Rat u Siriji - ko kontroliše koji deo zemlje

Idlib je nekoliko godina ostajao bojište dok su snage sirijske vlade pokušavale da povrate kontrolu nad njim.

Ali sporazum o primirju iz 2020. godine kom je posredovala Rusija, koja je već dugo Asadov ključni saveznik, i Turska, koja podržava pobunjenike, uglavnom je ostajao na snazi.

Tamo živi oko četiri miliona ljudi.

Većina ih je raseljena iz mesta i gradova koje su Asadove snage povratile od pobunjenika u brutalnom ratu iznurivanja.

Alepo je bio jedno od najkrvavijih bojišta i predstavljao jedan od najvećih poraza pobunjenika.

Da bi postigao pobedu, predsednik Asad nije mogao da se osloni samo na nedovoljno opremljenu i loše motivisanu državnu vojsku sastavljenu od regruta, koja je uskoro postala opasno preopterećena i redovno nesposobna da odbrani položaje od pobunjeničkih napada.

Umesto toga, počeo je umnogome da se oslanja na ruske vazduhoplovne snage i iransku vojsku za pomoć na zemlji – uglavnom preko milicija koje sponzoriše Teheran.

U njih je spadao i Hezbolah.

Nesumnjivo je da su šteta koju je Hezbolah nedavno pretrpeo od izraelske ofanzive na Liban, baš kao i izraelski udari na iranske vojne komandante u Siriji, odigrali značajnu ulogu u odluci džihadista i pobunjeničkih grupa u Idlibu da pokrenu ovaj nagli, neočekivani pokret na Alepo.

U poslednjih nekoliko meseci, Izrael je pojačao napade na grupe povezane sa Irakom, kao i njihove linije snabdevanja, nanoseći ozbiljnu štetu mrežama koje su činile ove milicije, među njima i Hezbolah, operativnim u Siriji.

Bez njih, snage predsednika Asada sada su ostale nebranjene.

Dodatno izveštavanje: Maja Dejvis

• Sirijska pobunjenička ofanziva je „zaprepašćujuća", ali ne otpisujte Asada, analiza BBC urednika
• Crno zlato: Ko zarađuje od sirijske nafte i koliko
• Sve više ruskih udara dok sirijski pobunjenici napreduju posle zauzimanja Alepa
• U izraleskim napadima u Siriji ubijeno najmanje 16 ljudi
• Asad pod pritiskom zbog pogoršanja ekonomske krize u Siriji
• Zašto rat u Siriji rat traje više od decenije
• SAD odobrile plan za napad na iranske ciljeve u Siriji i Iraku

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.07.2024)