Strašilo na televiziji

Ptice bi nagrnule na grožđe, pa, kao u čudu zastale, pogledale pocepani šešir, i još žešće cvrkućući ostrvile se na te slatke plodove. Tako i ja kad god mogu i čujem da se Predsednik obraća građanima preko televizije, zauzmem svoje udobno mesto pokraj omiljenog kanala. Prinesem i tabure sa đakonijama, i obaveznim pićem i pažljivo gledam da mi ne promakne ni jedan gest ili rečenica zbog koje bih se kasnije kajao i sebi ne bih mogao da oprostim. Iako sve znam napamet