Da li je pametno biti vegan pod stare dane?

Koliki deo obroka bi trebalo da čini hrana neživotinjskog porekla oduvek je bilo krupno pitanje.

Jedni glasno zagovaraju prednosti isključivo veganske ishrane, dok joj drugi pristupaju s oprezom.

Postoje i argumenti da li je veganstvo uopšte zdravo za ljude svih godišta, naročito one starije generacije.

• BBC eksperiment: Vegani i vegetarijanci - čija ishrana manje šteti prirodi
• Da li su sledbenici džainizma zapravo prvi vegani
• Vegetarijancima i veganima češće preti moždani udar

Skorašnje, kontroverzno istraživanje objavljeno u časopisu BMC Medisin istaklo je potencijalne prednosti koje bi veganska ishrana mogla da ima na biološko godište, efikasno usporavajući proces starenja.

Kao i mnoge slične studije koje prate uticaj različitih vrsta ishrane, neki eksperti pozivaju na oprez prema ovim nalazima budući da je istraživanje zasnovano na malom uzorku i bilo je ograničenog trajanja, ali je studija bila sasvim dovoljno da oživi ovu raspravu.

Zabrinutost za starije vegane

Neki, kao što je stručnjak za nutriciju profesor Tom Sanders sa Kraljevskog koledža u Londonu, doveo je u pitanje ove nalaze i upozorio da veganska ishrana može da bude zapravo loša po osobe u poodmaklim godinama, pogoršavajući rizike sa kojima se oni suočavaju.

„Stariji vegani deluju kao da su skloniji gubitku mišića, smanjenju gustine kostiju i neurološkim poremećajima koji vrše značajan uticaj na kvalitet života“, kaže on.

„Postoji tendencija kod starijih vegana da pređu u kategoriju pothranjenih. Takođe, oni imaju veći rizik od frakture kostiju. Nizak unos kalcijuma i proteina (koji se prirodno nalaze u mlečnim i mesnim proizvodima) vrlo verovatno su razlog za to“, kazao je on za BBC.

Nizak unos gvožđa i cinka može takođe da bude problem kod isključivo veganske ishrane, upozorio je profesor Sanders, mada je rekao da to može biti ublaženo upražnjavanjem pahuljica i mahunarki, zajedno sa mnogo voća i povrća.

Profesor Sanders je takođe poručio onima koji žele da uporede zdravstvene prednosti veganske ishrane sa drugim vrstama da ne postoje očigledni zdravstveni ishodi za bilo koji konkretan izbor.

„Ostajem pri činjenici da se sveukupno zdravlje vegana i svaštojeda ne razlikuje u značajnijoj meri“, kaže on.

Doktorka Njambura Mburu, ovlaščena specijalistkinja Velikoj Britaniji koja vodi vlastitu konsultantsku agenciju za nutriciju Insulean, jednako je skeptična prema prednostima po zdravlje isključivo veganske ishrane, nazivajući je „nutritivno inferiornom“ na njenom onlajn blogu.

Umesto toga, kaže ona, ključ je u ravnoteži.

„Biljna i životinjska hrana imaju različitu koncentraciju mikronutrijenata i zbog toga treba da se doživljavaju kao komplementarni, umesto kao konkurentski izvori hranljivosti“, piše ona.

Prednosti veganske ishrane

Doktor Alan Dezmond je ovlašćeni gastroenterolog iz Velike Britanije koji drži predavanja i objavljuje naširoko o prednostima veganske ishrane.

On smatra da starije osobe treba podsticati na prelazak na ishranu lišenu hrane životinjskog porekla i da je prednosti te ishrane teško ignorisati.

„Zdrava ishrana zasnovana na hrani biljnog porekla nudi ogromne prednosti za bilo koje godište. Može da smanji rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i nekoliko kancera, koji su ključni problemi kako starimo. Nikad nije previše rano niti previše kasno da počne da se razmišlja o prelasku na ishranu biljnog porekla“, kaže on.

Ali doktor Dezmond upozorava da oni u poodmaklim godinama koji slede ishranu lišenu mesa i mlečnih proizvoda moraju da „vode računa o ključnim nutrijentima“.

„Svako ko želi da ostane zdrav mora da jede raznovrsnu biljnu hranu bogatu proteinima kao što su mahunarke, tofu i žitarice. Takođe je vrlo važno uzimati suplemente vitamina B12 i učestvovati u vežbama dizanja težine kako bi se održalo zdravlje kostiju i mišićna masa.“

Vitamin B12 je važna stvar.

On se može naći isključivo u proizvodima životinjskog porekla i ključni je sastojak u ishrani svaštojeda koji eksperti najčešće navode kao nedostajući u veganskom stilu života.

• Veganstvo u Srbiji: Više od ishrane
• Jedan u milion: Šestogodišnjak koji obožava povrće, ne jede meso i ima veganski kanal na Jutjubu

To je zbog uticaja na telo i um nedostatka B12 – čiji simptomi uključuju umor, slabost mišića, depresiju i konfuziju.

Ovi simptomi su obično izraženiji i opasniji kod starijih ljudi.

Istraživači jedne studije takođe su povezali nizak nivo vitamina B12 sa povećanim rizikom od moždanog udara.

Holin je još jedan ključni nutrijent koji se može naći u velikim količinama u jajima, mleku i govedini.

Mnogi eksperti kažu da oni koji se drže veganske ishrane moraju da se osiguraju da ne zanemaruju holin pošto on pomaže u transferu signala između nervnih ćelija i povezan je sa dobrim funkcionisanjem bubrega.

Holin je takođe ključan za trudnice imajući u vidu njegovu važnost za razvoj mozga kod fetusa, kažu eksperti.

Srećom, on može da se nađe u hrani kao što je brokoli, prokelj, kikiriki i pečurke.

„Slučajni vegani“

Doktor Dezmond takođe ističe etičke prednosti veganske ishrane.

„Smanjenje zavisnosti od životinjskih proizvoda može da smanji vaš karbonski otisak, sačuva prirodne resurse i doprinese održivijem i saosećajnijem svetu“, kaže on.

Međutim, vegantsvo kod starijih ljudi možda nije uvek pitanje izbora zasnovanog na etičkim vrednostima ili zabrinutosti za zdravlje.

Eksperte, naročito u SAD i Velikoj Britaniji, sve više i više brine rast „nenamernih vegana“ među starijim stanovništvom – onih koji pokazuju simptome onoga što se kolokvijalno naziva sindromom „čaja i tosta“.

Stariji pacijenti završavaju u bolnicama sa nedostatkom gvožđa i drugim zdravstvenim problemima zbog njihove ograničene i ishrane sa malo kalorija.

To nije nužno zbog bilo kakvih etičkih dilema oko konzumiranja mesa i mlečnih proizvoda već zbog nedostatka motivacije da pripremaju hranu dok žive sami jednom kad im partner umre i deca se odsele, visokih troškova nutritivno bogatog mesa i ribe ili relativne poteškoće da se fizički stigne do pijace ili prodavnica za kupovinu mesa, ribe ili mlečnih proizvoda.

Ishrane postaju isključive zato što su primorane na to.

To ume da bude vrzino kolo.

Ovaj sindrom, kažu neki eksperti, delimično je rezultat ne samo ekonomskih faktora, već i izolacije i usamljenosti i javljanjem depresije (koja je, zauzvrat, pogoršana nedostajućim hranljivim sastojcima u ishrani, kao što je vitamin B12).

Ovo ima ozbiljne posledice po fizičko zdravlje i krhkost ljudi kako stare.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.14.2024)