Не шаљи керове на децу

У српски двор људска нога одавно није крочила. Рачунање простора и времена је условљено жељама полуделог краља, изгубљеног у настраном самољубљу и заштићеног паничним испадима. Иза завесе или са терасе он, заклоњен својом аветном сенком, посматра живот у граду као недостижну погодност. Тамо се појављује само уз помоћ телевизијске слике која не уме да сакрије злоћудну ружноћу. На улицу не излази никада, заробила га је привидна свемоћ и додатно га осакатила