Ne šalji kerove na decu

U srpski dvor ljudska noga odavno nije kročila. Računanje prostora i vremena je uslovljeno željama poludelog kralja, izgubljenog u nastranom samoljublju i zaštićenog paničnim ispadima. Iza zavese ili sa terase on, zaklonjen svojom avetnom senkom, posmatra život u gradu kao nedostižnu pogodnost. Tamo se pojavljuje samo uz pomoć televizijske slike koja ne ume da sakrije zloćudnu ružnoću. Na ulicu ne izlazi nikada, zarobila ga je prividna svemoć i dodatno ga osakatila