Како сам (опет) почео да верујем у студенте
Велике приче 25.12.2024 | Пише Александар С. Јанковић
Током својих предавачких година, често сам причао са студентима, позним иксерима и миленијалцима. Неки нису знали шта се тражило “шесетосме”, неки нису знали шта је "Пакет аранжман". И наравно да сам их потцењивао, јер их ништа није интересовало. Ни "Пакет аранжман", ни протести као такви. Чак ни "гласање" као такв. А онда је дошла "генерација З" коју тек ништа није интересовало...
ГЛОБАЛНО Први пут сам озбиљно почео да размишљам о студентским протестима када сам одгледао “Тајванску канасту” Горана Марковића. Далеко од тога да сам аналитички сагледавао крах идеала “шесетосмаша” оваплоћених у неприлагођеном Саши Белопољанском, незапосленом архитекти који пролази кроз кризу средњег доба. Три омиљене реченице су ми биле Јеси чуо да Дилан цепа у Љубљани, коју изговара Пеђа, власник депоније у околини Београда, па онда Види га Пеђа с косом,
