Najvažniji događaji u Srbiji u 2024. godini

NESREĆA NA ŽELEZNIČKOJ STANICI U NOVOM SADU - U jednoj od najtežih nesreća u Srbiji prethodnih godina, 15 osoba je poginulo a dve su teško povređene 1. novembra usled pada nadstrešnice rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu. Radovi na rekonstrukciji stanice trajali su od jeseni 2021. godine a objekat je u prisustvu visokih državnih zvaničnika otvoren 5. jula. Pod pritiskom javnosti, političku odgovornost za nesreću najpre je preuzeo ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić a nekoliko dana posle njega, ostavke su podneli i ministar spoljne i unutrašnje trgovine Tomislav Momirović koji je od 2020. do 2022. godine vodio Ministarstvo građevinarstva, i vršiteljka dužnosti direktorke Infrastrukture Železnica Srbije Jelena Tanasković. Zbog sumnje da su odgovorni za pad nadstrešnice, uhapšeno je 11 osoba, među kojima su bili Vesić, Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski. Aktivisti, opozicione političke stranke i građani organizovali su proteste i blokade saobraćaja u više gradova Srbije, tražeći da se utvrdi ko je odgovoran za tu nesreću. Pokrenuta je akcija "Zastani Srbijo" kojom građani svakog dana simbolično u 11.52, u vreme nesreće u Novom Sadu, blokiraju raskrsnice i odaju poštu stradalima. Zahtevima za utvrđivanje odgovornosti pridružili su se studenti koji su blokirali rad skoro svih fakulteta u Srbiji. Oni traže i objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto, kao i procesuiranje odgovornih za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti tokom protesta 22. novembra. Na širenje blokada i protesta vlast je reagovala prihvatanjem dela zahteva dok studenti i dalje blokiraju nastavu, iznoseći nove zahteve poput sankiconisanja članova i aktivista SNS koje su optužili za napade na građane tokom "kontramitinga" organizovanih u vreme blokada saobraćaja.

PRVI KARDINAL IZ SRBIJE U ISTORIJI KATOLIČKE CRKVE - Katolička crkva je prvi put u istoriji za svog najvišeg predstavnika u Srbiji imenovala kardinala, dosadašnjeg nadbiskupa Ladislava Nemeta. Titula je po značaju odmah do pape pa će kardinal Nemet moći da bira i bude biran za poglavara Katoličke crkve. Na prostoru nekadašnje Jugoslavije kardinali su, sem sada u Beogradu, prisutni u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH. Pismo pape Franje o imenovanju kardinala Nemeta pisano je ćirilicom a tim činom poglavar Katoličke crkve pokazao koliki je značaj pridaje najzapadnijoj u Evropi, pomesnoj pravoslavnoj crkvi, što je i odraz njegove davnašnje želje da poseti Srbiju i sretne se sa poglavarem Srpske pravoslavne crkve. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je imenovanje Nemeta "veliko priznanje" Srbiji dok je patrijarh Porfirije zahvalio papi na "lepoj vesti". Papa Franja je Nemeta unapredio u kardinala za samo dve godine od njegovog ustoličenja za beogradskog nadbiskupa. Kao novi nadbiskup Nemet je brzo pokazao ambiciju da se ostvari želja pape da dođe u Srbiju. Nemet je bio i prvi nadbiskup beogradski rođen na tlu Srbije, u Ođacima 1956. godine. Mađar je a prethodno je vodio zrenjaninsku biskupiju. Govori madjarski, srpski, engleski, nemački, poljski, italijanski i hrvatski. Pripada monaškom redu verbita - posvećenom misionarenju i širenju jevandjelja.

IZABRANA NOVA VLADA, NAJBROJNIJA OD 2000. GODINE - Srbija je 30. aprila dobila Vladu premijera Miloša Vučevića, sa ukupno 32 člana što je brojčano najveći kabinet od demokratskih promena 5. oktobra, 2000. godine ako se izuzme prelazna, tromesečna vlada koju je tada vodio Milomir Minić. Vlada premijera Vučevića, predsednika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) izglasana je u Skupštini Srbije posle izbora decembra 2023. godine koje je opozicija osporavala zbog navodnih neregularnosti. Vladu koju podržava Savez vojvodjanskih Mađara, čine predstavnici koalicionih partnera SNS-a, od socijalista Ivice Dačića do manjih stranaka Nenada Popovića i Aleksandra Vulina kao i stranke Bošnjaka (Usame Zukorlića i Rasima Ljajića) i Hrvata (Tomislava Žigmanova). Članica Vučevićevog kabineta je i predsednica stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski, iako je na izbore izašla sa Dverima u opozicionoj koaliciji Nacionalno okupljanje, koja nije prešla cenzus od tri odsto. Posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine, po tadašnjem političkom dogovoru odlazeće i nove vlasti, formirana je prelazna vlada sa 36 članova kojom je rukovodio Milomir Minić a koja je bila specifična po tome što su ministarstvima unutrašnjih poslova, finansija, pravde i informisanja upravljali tročlani kolegijumi predstavnika različitih stranaka.

UKIDANJE PREOSTALIH SRPSKIH INSTITUCIJA NA KOSOVU - Od institucija na Kosovu i Metohiji koje finansira i čiji rad organizuje zvanični Beograd, na kraju 2024. godine su ostale su samo one iz oblasti zdravstva i školstva jer su, odlukom kosovske Vlade, ostale zatvorene ili zabranjene. Od 1. februara, po odluci Centralne banke Kosova, gotovinska plaćanja i platni promet odvija se isključivo u evrima, što u praksi znači da Beograd ne može da vrši isplate penzija, plata, stipendija i drugih davanja. Kosovski zvaničnici su obrazložili da to ima za cilj kontrolisanje prometa novca, unapređenje borbe protiv kriminala i zaštitu potrošača i platnog sistema Kosova. Potom su u opštinama na severu Kosova zatvorene institucije koje su radile u srpskom sistemu poput opštinskih uprava, Fonda PIO, pošte, banke dok su vozila sa srpskim tablicama preregistrovana na "RKS" tablice.

PRESUDA ZA MASOVNO UBISTVO KOD MLADENOVCA - Uroš Blažić, optužen za ubistvo devetoro i ranjavanje 12 uglavnom mladih osoba, u maju 2023. godine u selima oko Mladenovca, prvostepeno je osuđen 12. decembra na 20 godina zatvora što je maksimalna kazna za mlađa punoletna lica jer u trenutku zločina nije imao 21 godinu. Prvostepeno je na 20 godina zatvora osuđen i njegov otac Radiša Blažić zbog nezakonitog držanja oružja, kojim je zločin i počinjen. U obrazloženju presude sudsko veće ocenilo je da je Uroš Blažić bio uračunljiv u vreme zločina i da je bez povoda rafalno pucao u nameri da ubije. U presudi se navodi da su neki od ranjenih molili da ih ne ubije ili dozivali za pomoć a da im je Blažić prilazio i nastavio da puca. Blažić je na ročištu krajem avgusta priznao krivicu za masovno ubistvo koji je počinio 4. maja 2023. godine u selima Dubona i Malo Orašje dok je njegov otac negirao da ima veze sa oružjem kojim su žrtve ubijene te se izjasnio da nije kriv po optužbi za neovlašćeno držanje oružja. U predmetu je postupao Viši sud u Smederevu a iz bezbednosnih razloga su ročišta održana u zgradi Specijalnog suda u Beogradu pošto su u više navrata porodice ubijenih burno reagovale na pojavljivanje optuženih.

LOKALNI IZBORI U SRBIJI - Nepunih šest meseci posle vanrednih parlamentarnih, u Srbiji su održani lokalni izbori na kojima je, kao i na republičkom nivou, najveći broj glasova osvojila koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS). U 85 od 89 lokalnih samouprava u kojima su 2. juna održani lokalni izbori, SNS je osvojila većinu, u par opština u kojima većinu čine Mađari odnosno Bošnjaci vlast su formirale stranke tih nacionalnih manjina a jedina opoziciona opština u Srbiji postala je Medijana, centralna gradska opština u Nišu u kojoj je vlast formirala grupa građana predvođena doktorom Draganom Milićem. SNS je zadržala vlast u svim većim gradovima, uključujući Beograd u kom je glasanje na lokalnim izborima ponovljeno pošto su naprednjaci tvrdili da posle izbora održanih 17. decembra 2023. godine nema "legitimne" većine dok je opozicija ponovni izlazak Beograđana na birališta ocenila kao "priznanje" vlasti da su decembarski izbori bili pokradeni. Osam meseci pošto je, kao i većina gradonačelnika i predsednika opština iz redova SNS, podneo ostavku kako bi se stvorili uslovi za raspisivanje lokalnih izbora, novi-stari gradonačelnik Beograda (p)ostao je Aleksandar Šapić za čiji izbor su glasala 64 od 110 odbornika. Lokalne izbore u Beogradu bojkotovao je opozicioni blok predvođen Strankom slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, uz obrazloženje da nijedan od zahteva opozicije za unapređenje izbornih uslova, poput sređivanja biračkog spiska i sprečavanja pojave "fantomskih" birača, vlast nije prihvatila.

VRAĆENA OBAVEZA SLUŽENJA VOJNOG ROKA U SRBIJI - Vlada Srbije krajem septembra odlučila je da, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, obnovi obavezu služenja vojnog roka nakon 14 godina, iako i dalje nisu poznati detalji kako će se ta odluka sprovoditi. Ono što je poznato je da će prvi regruti u kasarne stići u septembru 2025. godine i da će vojni rok trajati ukupno 75 dana. Ipak, još se ne zna koja godišta će biti pozivana u uniformu, odnosno da li će se obaveza odnositi samo na buduće generacije ili i na sve mladiće koji su stasali za vojsku od 2011. godine, kada je ta obaveza suspendovana. Priča o povratku vojnog roka je više puta korišćena u unutrašnjem političkom životu Srbije prethodnih godina ali je, po svemu sudeći, ovaj put načinjen odlučujući korak u tom pravcu. To je posledica opšte remilitarizacije evropskih država nakon početka rata u Ukrajini ali i odluke Hrvatske da vrati vojni rok od početka naredne godine. Vlada Srbije je za te potrebe u narednoj godini budžetom odredila oko 87 miliona evra, ali se tu radi uglavnom o novcu za uređenje kasarni i nabavku uniformi, s obzirom da će prvi vojnici iz civilstva stići tek u poslednjem kvartalu naredne godine. Tek kada se bude usvajao budžet za 2026. godinu biće jasno koliko će obnova obaveze služenja vojnog roka zaista koštati poreske obveznike Srbije.

OSLOBAĐAJUĆA PRESUDA ZA UBISTVO ĆURUVIJE - Apelacioni sud u Beogradu preinačio je tokom februara prvostepenu presudu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda i oslobodio četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Četvorica pripadnika nekadašnjeg Resora državne bezbednosti pre toga su dva puta proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Pravosnažnom presudom Apelacionog suda okončano je suđenje koje je trajalo devet godina, a niko nije kažnjen za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. godine. Kurak, Radonjić i Romić tužili su potom Fondaciju Slavko Ćuruvija za povredu časti i ugleda i zatražili naknadu od po 500.000 dinara. Ubrzo je Romić tužio i nedeljnik NIN zbog teksta o pravosnažnoj oslobađajućoj presudi, a zatražio je i od Srbije naknadu nematerijalne štete za vreme provedeno u pritvoru tokom sudskog spora.

NESTANAK DVOGODIŠNJE DEVOJČICE IZ BORA - U Srbiji je 26. marta prvi put aktiviran sistem za obaveštavanje javnosti o nestanku maloletnika "Pronađi me". Građanima su na mobilne telefone počele da stižu poruke sa opisom dvogodišnje devojčice Danke Ilić, nestale ranije tog dana sa porodičnog imanja u selu Banjsko Polje, nedaleko od Bora. Pretraženo je selo, obližnja šuma, ispitani su i navodi da je devojčica viđena u Beču, ali prvu zvaničnu informaciju devet dana od nestanka izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je devojčica ubijena. Ubrzo su uhapšena dva radnika borskog Javnog komunalnog preduzeća Vodovod, koji su priznali da su devojčicu udarili kolima, a potom telo bacili na deponiju. Tokom brojnih saslušanja, u pritvoru je 7. aprila preminuo brat jednog od dvojice glavnoosumnjičenih. Po navodima policije, on je umro prirodnom smrću dok je obdukcioni nalaz veštaka utvrdio da je smrt nastupila nasilno. Materijalnih dokaza u optužnici gotovo da nema a priznanja o ubistvu, na kojima je optužnica zasnovana, osumnjičeni sada dovode u pitanje, tvrdeći da su ona iznuđena u policiji. Telo devojčice do danas nije pronađeno, a sudski proces u slučaju koji su obeležile brojne dezinformacije, kako iz medija, tako i iz policije i vrha države, trebalo bi da počne u prvoj polovini 2025. godine.

UN USVOJILE REZOLUCIJU O MEĐUNARODNOM DANU SEĆANJA NA GENOCID U SREBRENICI - Generalna skupština UN usvojila je većinom glasova Rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Na sednici održanoj 23. maja, za usvajanje te rezolucije glasale su 84 zemlje, 19 je bilo protiv dok je 68 država bilo uzdržano. Zvanični predlagači Rezolucije bile su Nemačka i Runada a još tridesetak zemalja kosponzora podržalo je predlog dokumenta kojim je i osuđeno "veličanje ratnih zločinaca". Za usvajanje dokumenta glasale su zemlje Kvinte, većina članica EU kao i sve zemlje bivše Jugoslavije osim Srbije dok su protiv bile Rusija, Kina, Bleorusija ali i Mađarska. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je "jedina svrha" rezolucije "nametanje političke i moralne krivice Srbima" za genocid u Srebrenici. On je na toj sednici Generalne skupštine UN priredio svojsvrsni performans, pošto je sve vreme bio ogrnut srpskom zastavom koju je posle glasanja i poljubio.