О нормализацији монструозности
Радар 02.01.2025 | Драган Радованчевић
Није проблем у томе што смо зли, већ што смо „делом добри, а делом зли“. Та амбивалентност, та немогућност да се одлучимо између добра и зла, производи оно што бисмо могли назвати структуралним злом – злом које настаје не из намере већ из неодлучности да му се супротставимо
Научили смо да о злу мислимо – увек као о нечему што долази од других, од чудовишта, од монструма чија нам је природа толико страна да с њима не можемо имати ништа заједничко. Али управо ту лежи највећа обмана система – што нас је научио да зло видимо као изузетак, а не као правило, као аномалију, а не као норму. Не престаје да фасцинира чињеница да највеће злочине не чине монструми већ „обични људи“, они који себе никада не би описали као зле, који само „раде
