Црна Гора: Протести и одавање почасти жртвама масовног убиства

Више хиљада људи окупило се у Подгорици и Цетињу на протестима у недељу захтевајући оставке званичника после масовног злочина у којем је 1. јануара убијено 12 људи, међу њима и двоје деце.

Оба скупа, у организацији неформалне групе студената „Камо сјутра&qуот;, почела су уз 12 минута тишине и паљење свећа у помен жртвама које је првог дана 2025. године убио Цетињанин Ацо Мартиновић.

Мартиновић је неколико сати касније умро у болници пошто је пуцао себи у главу.

У Подгорици, демонстранти су носили транспаренте „Туга, револт, бијес&qуот;, „Нема назад&qуот;, „Распад система&qуот;, означене црвеним отисцима шака, попут оних које у Србији носе студенти у блокади због рушења надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.

Мартиновић је усмртио два дечака од девет и 14 година, три жене и седам мушкараца, међу којима су и његови сродници, на пет локација у Цетињу.

• Црна Гора у жалости после масовног убиства на Цетињу
• „Медији нису окидач, него водич&qуот;: Шта је ефекат копирања злочина
• Психолошкиња из Велике Британије: „Када прође траума, остаје дугачак процес туговања“

Захтеви протеста

Марко Вукчевић из групе „Камо сјутра&qуот; рекао је у Подгорици да оставке морају одмах да поднесу министар унутрашних послова Данило Шарановић и потпредседник Владе за безбедност и одбрану Алекса Бечић.

Студенти захтевају и демилитарилизацију друштва, одузимање и уништавање свог илегалног и скривеног оружја, као и полицијску проверу додељених дозвола и оних које их поседују.

Уз повике демонстранта „Убице, убице&qуот;, „Руке су вам крваве&qуот; и „Оставке, оставке&qуот;, Вукчевић је рекао да је ова неформална студентска група против насиља и да желе грађанску државу.

„Држава постоји због нас, и нема страха&qуот;, рекао је он.

Трећи захтев студената је успостављање полиције у заједници и промена приступа према грађанима, а четврти повратак грађанског образовања као обавезног предмета у основним и средњим школама.

И градоначелник Цетиња Никола Ђурашковић захтева оставке политичког руководства Министарства унутрашњих послова и других безбедносних служби.

Он тражи хитну седницу градске скупштине која би захтевала спровођење независне међународне истраге и реконструкције догађаја како би се утврдила евентуална одговорност и конкретни пропусти у раду полицијских служби.

Веће за националну безбедност Црне Горе је после масовног убиства на Цетињу најавило законско пооштравање мера за поседовање оружја.

Међутим, није саопштено да ће бити покренута истрага о поступању полиције на дан убиства.

Према различитим изворима који нису званично потврђени, у Цетињу, граду са око 16.000 становника, на дан убиства је било распоређено десетак полицајаца.

Пре убистава, Мартиновић је читавог дана пио у једној кафани, а онда отишао до куће и узео оружје за које, према постојећој евиденцији, није имао дозволу.

На различитим местима злочина истражитељи су пронашли 37 чаура, девет пројектила и 11 дјелова пројектила.

Већина страдалих су чланови Мартиновићеве породице, његови кумови или пријатељи, рекао је раније директор полиције Лазар Шћепановић.

Мартиновић је 2005. условно кажњен за насилничко понашање.

Током претреса његове куће у новембру 2022, пронађена је ваздушна пушка и друго оружје и експлозив.

Првостепено је осуђен на три месеца, али пресуда још није правноснажна.

После претреса његове куће 2022, полицијски службеници су предали Мартиновића Министарству здравља, али он није хоспитализован, већ му је само прописана терапија, тврди Шћепановић.

(Не)легално оружје на Балкану

Процењује се да грађани на Балкану имају девет пута више оружја него војска и полиција, а по количини оружја по глави становника предњаче Србије и Црна Гора, показала је глобална Анкета о лаком оружју (Смалл Армс Сурвеи) из 2018. године.

Србија и Црна Гора деле треће место у свету, иза САД и Јемена, по броју оружја у рукама цивила, показују подаци из тог истраживања.

Извештај Београдског центра за безбедносну политику показује да је 90 одсто свог оружја на Балкану у рукама грађана.

Процењује се да на сваких 100 становника има 30 комада оружја, док у Србији и Црној Гори на 100 становника долази 40 комада лаког наоружања.

И у Србији се ћути за Цетиње

Студенти и грађани који свакодневно блокирају улице у Београду, Новом Саду и другим градовима у Србији тражећи одговорност за 15 жртава рушења надстрешнице железничке станице у главном граду Војводине, одају почаст жртвама из Црне Горе.

Поред петнаест минута тишине за жртве из Новог Сада, од 2. јануара они стоје у муку још 12 минута због убијених на Цетињу.

• Десет година од масовног убиства у Великој Иванчи: Како се мала средина носи са трагедијом
• Може ли Србија да се ослободи нерегистрованог оружја
• Како су пиштољи завршили у рукама детета и колико има оружја у Србији и на Балкану

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.05.2025)