Без „вођа“, против система

Не знам како се десило да Чедомир Јовановић држи говоре пред сваку шетњу, као што не знам ни откуд баш Чедомир Антић као студентски „вођа“. Оно што знам је да нама, који смо сваког дана долазили на Плато, „вође“ нису требале. Не само да нам нису требале „вође“, већ су нам личности које су се гурале, или су гуране у први план, ишле на нерве, јер је свако од нас, побуњених академских грађана, осећао да може бити на њиховом месту, а притом такве амбиције уопште