Зашто се чини да ковид-19 постаје блажи

Када су виролози први пут завирили у КСЕЦ, варијанту ковида-19 која је почела да буде доминантна у јесен 2024. године, први знакови су били злослутни.

КСЕЦ, најновији потомак омикрон соја САРС-КоВ-2, настао је рекомбинацијом, процесом када се генетски материјал две друге варијанте рекомбинује, стварајући нови сој.

Испитивања су показали да би због тога ова варијанта лако могла да избегне имунолошку заштиту стечену претходним инфекцијам или ефекте најновије верзије вакцине против ковида-19, засноване на старијим ЈН.1 и КП.2 сојевима.

„Протеин шиљака (спике - С) се прилично разликује од претходних варијанти, тако да је било лако претпоставити да КССЕЦ има потенцијал да заобиђе имунитет изграђен инфекцијом ЈН.1&qуот;, каже Кеи Сато, професор вирологије на Универзитету у Токију, у Јапану, који је спровео једну од првих студија о КСЕЦ-а објављену у децембру 2024. године.

• Хумани метапнеумовирус: Треба ли свет да буде забринут
• Како се симптоми ковида мењају са сваким новим сојем
• Какве су то нове ФЛиРТ варијанте корона вируса

У Сједињеним Државама (САД), стручњаци за заразне болести припремили су се за нагли пораст броја хоспитализација после празника Дана захвалности.

Али то се није десило.

Праћење ризика од заражавања мерењем количине ковида-19 у узорцима отпадних вода у вец́им градовима показало је да сој КСЕЦ дефинитивно инфицира људе.

Међутим, број људи којима је заиста било потребно болничко лечење био је знатно мањи него претходних зима.

Према подацима америчког Центра за контролу и спречавање болести (ЦДЦ), почетком децембра 2023. године стопа хоспитализације била је 6,1 на 100.000 људи.

Током исте седмице у децембру 2024. године, пала је на два на 100.000 људи.

Шта се дешавало

„Тренутно видимо прилично мали број људи који су тешко болесни упркос астрономској количини ковида у отпадним водама&qуот;, каже Питер Цхин-Хонг, професор на Одсеку за здравље Одељења за заразне болести на Универзитету Калифорније, у Сан Франциску.

„То само показује да без обзира на то колико застрашујуц́е сој може да изгледа у лабораторији, окружење у које слети је много негостољубљивије&qуот;.

Неки показатељи указују да је ковид у 2025. години блажа болест.

Некада уобичајени симптоми губитка укуса и мириса постају све ређи.

Иако се неки оболели лече у болницама и има смртних случајева, Чин-Хонг каже да огромна вец́ина заражених или неће имати симптоме или ц́е имати толико благу прехладу да би неки могли да је протумаче као сезонску алергији, као што је алергија на полен.

Иако су људи чији имунитет је ослабљен и даље посебно угрожени, профессор сматра да је сада највећи ризик од развијања озбиљнијих компликација ковида код старијих од 75 година.

Упркос томе, стручњаци саветују да све угрожене групе треба да приме најновију вакцину против ковида-19, која може да пружи кључну заштиту од озбиљније болести, хоспитализације и смрти.

И док се чини да варијанта КСЕЦ изазива лакше болести, нема гаранције да се озбиљније варијанте нец́е појавити у будуц́ности.

То значи да се не назире крај претњама које представља ковид-19 и да вирус не треба потцењивати.

Стручњаци очекују да ц́е и даље представљати значајну и сталну претњу јавном здрављу.

Такође није прошао ни ризик од развоја дуготрајног ковида, а код појединих људи то стање може да траје годинама.

На Медицинском факултету Ајкон ланца болница Маунт Синаја у Њујорку, ванредни професор микробиологије Харм ван Бакел вои иПрограм за праћеење патогена, који примењује најновије технике геномике за прац́ење инфекција бактеријама, вирусима и гљивицама у реалном времену у здравственом систему Маунт Синаја.

Ван Бакел објашњава да подаци показују да је ове зиме удео ковида у укупном броју инфекција релативно мали, упркос појави соја КСЕЦ-а.

„У протеклих шест месеци, рекао бих да је било релативно мирно&qуот;, каже он.

„У поређењу са другим респираторним вирусима, рекао бих да САРС-Ков-2, барем код људи у болницама, моижда чини око 10 одсто свих респираторних вирусних инфекција које се бележе ове сезоне&qуот;.

Чак и када се пацијенти приме у болницу, протоколи лечења су се значајно променили у последње две до три године.

Чин-Хонг подсец́а да би се раније одмах давали антикоагуланси или лекови за разређивање крви да би се смањиле шансе за згрушавањ крви, али да се то сада више не сматра неопходним.

Док се стероиди као што је дексаметазон и даље користе за одређене тешке случајеве, он каже да су то изузеци и да се сада углавном дају антивирусни лекови.

„Мислим да омикрон и његове подваријанте све више изазивају блаже симптоме прехладе горњих дисајних путева, а не упалу плуц́а и неке од инвазивних манифестација које смо видели у прошлости као што су кардиоваскуларне болести и згрушавање крви&qуот;, каже Чин-Хонг.

„То значи да људи који се приме у болницу обично остају краће&qуот;.

• Зашто ковид и даље обара неке људе
• Дуготрајни ковид: Хоће ли нова студија помоћи у лечењу
• 'Дуготрајне прехладе' постоје као што постоји дуготрајни ковид

Шта се сада дешава

Током прац́ења различитих респираторних вируса на Медицинском факултету Универзитета у Мисурију, у САД-у, молекуларни виролог Марк Џонсон користи све начине да испита количину ковида која тренутно циркулише.

Баш као и Чин-Хонг, он може да потврди да га има много.

„Почели смо да узимамо узорке ваздуха на многим местима широм универзитета и прилично су ретки случајеви да у узорку из окружења студената нема ковида&qуот;, каже он.

„Још смо изложени све време, али вец́ина инфекција вероватно постаје блажа&qуот;.

Али није било лако закључити зашто.

Сато објашњава да је један од разлога зашто нове варијанте ковида често изгледају далеко страшније него што заправо јесу је зато што се њихова заразност обично тестира убризгавањем вируса у хрчке.

„Али, наравно, хрчци нису вакцинисани&qуот;, каже он.

„Хрчци су веома слични људима из 2019. године.

„Немају специфичан имунитет против САРС-КоВ-2, тако да је ситуација код људи у 2025. години сасвим другачија&qуот;.

Ипак, чини се да нивои антитела, најлакше мерљива врста имунитета, не доприносе значајно нашој способности да смањимо утицај најновијих сојева ковида.

Стопе вакцинације широм света опадају.

Према подацима ЦДЦ-а, у САД-у је до краја децембра прошле године само 21,5 одсто одраслих и 10,6 одсто деце примило вакцину против ковида 2024-2025.

Док су Сато и његов тим проучавали КСЕЦ варијанту, чинило се да лако заобилази неутрализујуц́а антитела која су створена инфекцијама претходним омикрон подваријантама.

• „Уништиле су ме&qуот;: Ирац после примања вакцине против ковида-19
• Немац примио вакцину против ковида 217 пута
• Групна тужба против АстраЗенеке: Да ли је антиковид вакцина допринела обољевањима и смрти

Чин-Хонг каже да постоје две могућности.

Једна је да је велика вец́ина људи сада вакцинисана и заражена толико пута да су њихова тела развила моц́ну имунску меморију која препознаје како вирус сада изгледа, што значи да се нове инфекције брзо уклањају пре него што могу да продру дубље у тело.

Он верује да је прогресивно опадајуц́и број нових случајева дуготрајног ковида још један показатељ да се то можда дешава.

„Чак и ако ковид уђе, сада ц́е бити препознат и прилично ефикасно избачен из тела&qуот;, каже Чин-Хонг.

„У вец́ини случајева, не траје довољно дуго да изазове озбиљније болести или хроничне проблеме.

„Код дуготрајног ковида, једна од хипотеза је да вирус покрец́е тај неуобичајени имуни одговор, али ако не може дуже да опстане, мањи је ризик да се то догоди&qуот;, каже он.

Друга могуц́ност је да се ковид сада рутински мења, због чега ц́е постати прогресивно блажи док на крају не постане сличан обичној прехлади.

Чин-Хонг каже да би то имало смисла, посебно ако када се повуче паралела са епидемијама коронавируса у прошлости.

„Људи често испитују примере пандемије грипа, попут шпанског грипа 1918. године, у потрази за назнакама шта би могло да се деси са ковидом, али коронавируси могу суштински да се разликују од грипа, тако да корона вируси из прошлости могу да дају боље наговештаје за будуц́ност&qуот;, каже Чин-Хонг .

„Све у свему, чини се да ће временом, како јача имунитет становништва, болест и дуготрајни ковид постати мање инвазивни, упркос томе што вирус непрестано ствара нове варијанте као што је КСЕЦ које у лабораторији изгледају застрашујуц́е&qуот;.

Ковид би ипак могао да приреди још обрта

До сада, сој омикрон, који се појавио у новембру 2021. године после алфе и делте, је последња „суперваријанта&qуот; ковида.

Док су се десетине подваријанти касније појавиле у последње три године, ниједна није указивала на радикално нову променуи ковида.

Међутим, Џонсон каже да ако се чивек чији имуни систем је ослабљен сада зарази старијим сојем ковида као што је делта из 2020. године, то би могло довести до нечег радикално другачијег.

Он верује да би то могло да има драстичнији утицај у погледу смислу болести и хоспитализација јер би нашем телу изгледало потпуно страно.

„Они нису толико распрострањени као што су некада били, али још увек повремено откривамо неке од ових сојева из прве године или две&qуот;, каже Џонсон.

„Знамо да постоје људи који су заражени делтом [варијантом која је први пут откривена у Индији у децембру 2020. године].

„Ако би један од тих старијих сојева избио и почео више да се шири, имунитет људи би био некако збуњен јер би то изгледало много другачије од свега што смо видели у протекле три године&qуот;.

Постоји вероватноћа да се догоди нешто још чудније.

Џонсон каже да постоје неки рани знакови да би ковид могао да постане фекално-орални вирус, сличнији норовирусу, колери или хепатитису А него обичној прехлади.

На друштвеној мрежи Иксу (КС), Џонсон себе описује као „детектива за отпадне воде&qуот;, и каже да нека од најбољих предвиђања могу да се направе прац́ењем ковида у канализацији.

Познато је да САРС-КоВ-2 понекад дуго опстаје у цревима, а Џонсон и његове колеге су пронашли различите људе који изгледа имају упорне цревне инфекције.

Ово је било могуц́е због ковид вируса са необичним обрасцима РНК који су примец́ени само у канализационом систему, а не у узорцима из клиничких окружења као што су болнице.

Сваки од ових „мистериозних родова&qуот;, како се називају, изнова избацује одређени анонимни појединац.

Џонсон мисли да се то повремено дешава јер је сој ковида попримио мутације које му омогуц́авају да постане упорна гастроинтестинална инфекција.

Због тога, он верује да је могуц́е да би САРС-КоВ-2 на крају могао да пронађе начин да се шири путем честица столице, баш као и други фекално-орални вируси.

„Многи коронавируси код слепих мишева се тако шире&qуот;, каже Џонсон.

„Занимљиво је да еволуциони преци ковида нису били респираторни вируси, вец́ ентерични вируси [они који живе у цревима], који се шире фекално-оралним путевима као што су контаминирана храна, вода или додир са другим људима.

„Дакле, могуц́е је да ковид постане у потпуности патоген који се преноси храном, али то се вероватно нец́е догодити ускоро&qуот;.

Друго кључно питање су могуће последице дуготрајне гастроинтестиналне инфекције ковидом и колико би била честа.

Да би сазнао више, Џонсон сада покушава да пронађе људе који су искусили дуготрајне гастроинтестиналне проблеме након акутне ковид инфекције да би извршио испитивање.

Џонсон верује да је за јавно здравље посебно важно да покуша да разуме неке од последица дуготрајних инфекција црева ковидом.

Приметио је да након одређеног временског периода, понекад и много година, вец́ина загонетних родова које више пута примец́ује у отпадним водама на крају нестане.

„Претпостављам да је та особа умрла, али не знам то сигурно нити од чега&qуот;, каже он.

„Има много питања без одговора&qуот;.

Због тога, иако се чини да је велика вец́ина инфекција ковидом бенигна, истраживачи попут Џонсона и Чин-Хонга наглашавају да је и даље важно да се људи вакцинишу и да компаније наставе да раде на развоју следец́е генерације вакцина.

Поред годишњих бустер доза, Чин-Хонг каже да су следец́а фаза у развоју вакцина против ковида назалне вакцине, које изазивају имуни одговор слузокоже и заправо могу да спрече преношење вируса, а не само озбиљне инфекције и болести.

Такође се наставља рад на универзалној вакцини против ковида која неће морати да се допуњује сваке године.

„На крају крајева, шта је следеће што ће се десити са ковидом је помало непредвидиво&qуот;, каже Чин-Хонг.

„Све док постоји одређени ризик од тешких болести и хоспитализације, потребне су нам боље терапије и вакцине за будућност, барем за неке људе&qуот;.

• Како вируси могу да побегну из лабораторија?
• Шта је „болест икс&qуот;
• Мождану маглу после ковида изазивају крвни угрушци, показало истраживање

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.17.2025)