ПОГЛЕД СА МИШЕЛУКА: Врбак
РТВ 26.01.2025 | РТВ (Илија Туцић)
НОВИ САД - „Врбак“ се није случајно тако звао. Овај огроман простор, као наплавина Дунава, обрастао је великим врбама и тек покојом тополом или другим дрвећем, а кроз шипражје се једва могло пролазити. Ајде што је био препун инсеката, комараца и змија... још горе је било то, што је на овом месту била градска кланица, нешто ниже било је место на које се износило градско ђубре, па онда и шинтерница. И ништа, баш ништа, упркос свему томе, није помогло професорима, који су деци упорно говорили како би требало
У тим прекорима, најупорнији је био строги професор Стеван Милованов. Са другог спрата гимназијске зграде, дурбином је посматрао ученике. Онда би својим краснописом, који је уносио мало реда у нервозу коју је притом осећао, у посебну свеску бележио оне, који су мимо наређења да тамо не иду, одлазили у Врбак. Једном недељно, извлачио би њихова имена и давао их директору Васи Пушибрку на „даље поступање“. А оно би први пут значило опомену, а већ следећи пут,
