Љубомир Живков о Теофилу Панчићу: Није се хвалисао оним што је у својој жеђи прочитао, али се то пространство одражавало на оно што је сам писао

Теофила се сећам као младог човека у ходнику редакције „Времена“, надомак собице у којој су седеле лекторке, а где сам и ја имао нужни смештај, Теофил је тој одаји дао име Лекторат, појавио се био са косом као четка и фризуром као из Вест Поинта, само сам га тада видео тако ошишаног, а ипак, три деценије касније, поново га видим таквог, срећног што ће његов путопис из Лондона бити у „Времену“. Крлежа се у нашим сећањима појављује двојако, као човек ћелав или као